Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:3
članak: 1 od 1  
Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
2014, vol. 62, br. 2, str. 49-67
jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
objavljeno: 19/05/2015
doi: 10.5937/AnaliPFB1402049S
O kodifikacionom istorijatu mađarskog građanskog prava i o novom Mađarskom građanskom zakoniku
Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet

e-adresa: j.salma@pf.uns.ac.rs

Sažetak

U prvom delu rada se razmatraju osnovne tendencije razvoja kodifikacije mađarskog građanskog prava u periodu reprezentativnog i građanskog društva. Drugi deo je posvećen novom Mađarskom građanskom zakoniku (2013/14), sadržaju, njegovim metodima regulisanja i odnosu prema vankodeksnom građanskom zakonodavstvu, o vremenskom dejstvu - prihvatanju teorije o budućem dejstvu. Ističe se težnja zakonodavca za potpunošću, tako da su obuhvaćene sve oblasti građanskog prava prema pandektnom sistemu - lično pravo, pravo privrednih društava, s pravom udruženja građana, porodično pravo, obligaciono i nasledno pravo. Prema osnovnim načelima, prihvata se načelo ravnopravnosti stranaka u građansko-pravnim odnosima, bez obzira da li su fizička ili pravna lica, načelo savesnosti i poštenja, zabrane izigravanja prava. Porodično pravo je vođeno posebnim načelima, vezanih za zaštitu braka, porodice i dece. Ugovorno pravo je vođeno slobodom ugovaranja uz ograničenje dobrih običaja i morala. Deliktno obligaciono pravo je vođeno načelom opšte zabrane prouzrokovanja štete drugom, načelom potpunosti naknade, kako materijalne tako i nematerijalne štete. Ugovorna odgovornost je zasebno uređena, posebnim pravilima, tako da se pravila deliktnog prava shodno primenjuju u toj materiji ako posebna pravila o ugovornoj odgovornosti što drugo ne predviđaju. Regulišu se i ostali izvori obligacija, neosnovano obogaćenje, nezvano vršenje tuđih poslova, jednostrane izjave volje i hartije od vrednosti. Pozivanje na nasleđe ostvaruje se po osnovu ugovora o nasleđivanju, testamenta i zakona. Testamentarna sloboda se ograničava pravilima o nužnom delu. Prihvata se sistem prelaska imovine po sili zakona od trenutka smrti ostavioca. Država nasleđuje ako nema ni ugovornih, ni testamentarnih niti zakonskih naslednika.

Ključne reči

istorijat kodifikacije mađarskog građanskog prava; kodifikacija novog Mađarskog građanskog zakonika; metodi kodifikacije; odnos vankodeksnih zakona i kodeksa; primena inkorporacione teorije; trgovinsko i građansko pravo

Reference

*** Alkotmanyjogi torvenygyűjtemeny / Zbornik zakonskih propisa iz oblasti ustavnog prava. Budapest: Patrocinium, 7-279
*** (2013) 2013. evi CLXXVII. Torveny a Polgari Torvenykonyvről szolo 2013. evi V. torveny hatalybaleptetesevel osszefuggő atmeneti es felhatalmazo rendelkezesekről / Zakon o stupanju na snagu, MGZ, o prelaznim i ovlašćujućim odredbama od 2013. Magyar Kozlony, br. 185. od 8. novembra 2013
*** (2006) Beitrag zur Geschichte des Bürgerlichen Rechts in Ungarn. u: Hundert Jahre Bürgerliches Gesetzbuch, Entwicklung des Privatrechts im deutschen und mitteleuropäischen Sprachraum seit dem Inkrafttreten des BGB, Budapest, ELTE AJK, 11
*** (2006) Entwicklung des Ungarischen Privatrechts. u: Hundert Jahre Bürgerliches Gestybuch, Entwicklung des Privatrechts im deutschen und Mittel- Osteuropäischen Sprachraun seit Inkrafttreten des BGB, Budapoest, Eotvos Lorand Universitat-Fakultat fur Stats- und Rechtswissenschaften, 56-66
*** (2013) Magyarorszag Alaptorvenye / Ustav Mađarske. Budapest: Patrocinium, 1-44
Attila, H. (1998) Process of transition and commercial law in central and Eastern Europe. u: Lerner Yiegel Sh. [ur.] New Developments in International and consumer law, Oxford, 367-382
Barna, M. (1997) Magyar Jogtortenet / Istorija mađarskog prava. Budapest: Osiris Kiado, s brojnim docnijim izdanjima, ius consuetudinarium, 74
Bonis, G. (1984/1990) A Harmaskonyv keletkezese es szerkezete / Nastanak i struktura Tripartita. u: Werbőczy Istvan [ur.] Tripartitum, Latin-magyar ketnyelvű kiadas / Tripartit, Dvojezično Latinsko-mađarsko izdanje, Budimpešta: Tek, reprint izdanje prema izdanju iz, od strane izdavača godine, X-XIII
Bonis, G. (1945) Hűberiseg es rendiseg a kozepkori magyar jogban / Staleži u srednjovekovnom mađarskom pravu. Koloysvar
Erdelyi, L. (1942) Magyarorszag torvenyei Szent Istvantol Mohacsig (Zakoni Mađarske od Sv. Stefana do Mohača). Budapest
Gabor, H., ed. (2006) Hundret Jahre Burgerliches Gesetzbuch - Entwicklung des Privatrechts im deutschen und Mittel-Osteuropaischen Sprachraum seit dem Inkraftreten des BGB (13-14. Oktober 2000). Budapest: Eotvos Lorand Universitat, Fakultat fur Staats- und Rechtswissenschaften, Acta Congressum, 131
Gardos, P. (2013) A Polgari Torvenykonyv / Građanski zakonik, s poređenjem odredaba novog MGZ-a s odredbama MGZ iz 1959, sa Zakonom o privrednim društvima iz 2006. i s odrebama Zakona o porodici iz 1952. Budapest: Complex Wolters Cluwer
Hamza, G. (2001) Das 'Tripartitum' von Istvan Werbőczy als Rechtsquelle, Bemerkungen zur Rechtsquellenlehre in der europäischen Rechtsgeschichte. u: Iura Antiqua-Iura moderna: Festschrift für F. Benedek zum 75. Geburtstag, Pecs, 87-98
Hamza, G. (2013) Origine e sviluppo degli ordinamenti giusprivatistici moderni in base alla traditione del diritto romani. Santiago de Compostela: Andavira editora, Edicion, 349, 350
Hamza, G. (2004) A modern jogrendszerek tagozodasa es a romai jogi tradicio / Struktura modernih pravnih sistema i rimskopravna tradicija. Budapest: Allam es Jogtudomany, br. 40, 1-19
Lajos, V. (2003) Az uj Ptk. koncepcioja es tematikaja / Koncepcija i tematika novog Građanskog zakonika. Magyar Kozlony, kulonszam (poseban broj), febr. 10
Lajos, V. (2013) A polgari torvenykonyv magyarazatokkal (novi MGZ s obajšnjenjima). Budapest: Complex Wolters Cluwer, saradnik: Gardos Peter, 1086
Lajos, V. (1998) Szukseg van-e a kereskedelmi maganjogra / Ima li potrebe za zasebnim trgovinskim privatnim pravom. Magyar Jog, Budapest, br. 4, 705-714
Laszlo, K. (2009) A polgari jog fejlődese a kontinentalis Europa nagy jogrendszereiben / Razvoj građanskog prava u velikim pravnim sistemima kontinentalne Evrope. Budapest: HVG/ORAC, 42-130
Mezey, B. (1997) Magyar Jogtörténet / Istorija mađarskog prava. Budapest: Osiris
Sandor, E. (1946) Magyar allames jogtortenet. Budapest
Schiller, B. (1902) A Harmaskonyv jogforrastana / Doktrina Tripartita o izvorima prava. Budapest
Szalma, J. (2008) Die Einfluss des ABGB in der Rechtsprechung des ungarischen Obersten Gerichtshofes (Curia), Prazedentien zum Schadenersatz in der zweiten Halfte des 19. Jahrhunderts. u: Von Kohl G., Neschwara Chr., Simon T. [ur.] Festschrift fur Wilhelm Brauneder yum 65. Geburtstag, Rechtsgeschichte mit internationaler Perspektive, Wien, 671-686
Szalma, J. (2000-2001) Rekodifikation des ungarischen Bürgerlichen Gesetzbuches aus dem Jahre beginned im Jahre 1959. Anali pravnog fakulteta u Budimpešti, Tomus XLI-XLII, str. 54-80
Szentirmay, A. (1960) Der Einfluss des byzantinischen Kirchenrechts auf die Gesetzgebung Ungarns im XI. XII-Jahrhundert. Jahrbuch der österreichischen Byzantinischen Gesellschaft, 10
Torvenykonyv, P. (2014) Evi V. torvenykonyv a Polgari Torvenykonyvről. Budapest: Patrocinium, vid. Zakon iz 2013. godine o građanskom zakoniku
Von, G.H., Booc, A., Buzady, Cs., eds. (2001) Studien uber Istvan Werbőczy. Budapest, 49-63, i dr
von Krajner, I. (1872) Die ursprüngliche Staatsverfassung Ungarns, seit der Gründung des Königtums bis zum Jahre 1382. Wien
Von, K.K.E. (1976) Beitrage zur Rechtsvergleichung: Ausgewählte Schriften. Tubingen, eingeleitet und hrsg. 16-41
Zajtay, I. (1954) Sur le role du droit romain dans l'evolution du droit hongrois. u: L'Europa e il diritto romano. Studi in memoria di Paolo Koschaker, Milano, vol. II, 183
Zajtay, I. (1970) L'importance de l'évolution de l'ancien droit hongrois au point de vue de la théorie des sources. Revue internationale de droit comparé, 22(3): 477-488