Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:5
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:4
članak: 1 od 1  
Tehnika
2014, vol. 69, br. 2, str. 343-348
jezik rada: engleski
vrsta rada: pregledni članak
doi:10.5937/tehnika1402343J


Razvoj upravljanja medicinskim otpadom u Srbiji i izazovi za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite
aInstitut za zaštitu zdravlja Srbije "dr Milan Jovanović-Batut"
bCowi, Denmark
cUniverzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, GAK 'Narodni front'
dUniverzitet u Kragujevcu, Medicinski fakultet
eUniverzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet
fMinistry of Energy, Development and Environmental Protection of Republic of Serbia, Belgrade

Sažetak

Adekvatno upravljanje medicinskim otpadom (UMO) je uspostavljeno u Republici Srbiji u 2007. godini uz podršku Evropske unije. Od tada, količine tretiranog otpada, pre odlaganja na deponije, značajno su povećane i sve više zdravstvenih ustanova usvaja adekvatan sistem UMO u svom radu. Paralelno sa razvojem UMO veliki broj zdravstvenih radnika je bio obučen za UMO. Ovo istraživanje prikazuje i meri napredak koji je postignut. Studija analizira period od 2009. do 2012. godine koristeći tri metoda prukupljanja podataka. Na osnovu prikupljenih podataka, utvrđeno je da za populaciju od preko 7 miliona stanovnika, Srbija generiše izmenu 4.500 i 5.000 tona infektivnog otpada godišnje, od čega 20% nastaje iz ambulantne zdravstvene zaštite, 75% potiče iz bolničke zdravstvene zaštite, dok 5% potiče od mikrobioloških laboratorijskih testova. Tokom 2009. godine jedna trećina ove vrste otpada je bila tretirana pre odlaganja, dok je u 2011. godini ova količina porasla na dve trećine. Podaci takođe pokazuju da je više od 90% zdravstvenih ustanova definisalo sopstvene planove za upravljanje otpadom dok je u 2009. godini samo 20% ustanova imalo ovakvu praksu. U svakoj zdravstvenoj ustanovi postoje najmanje dve osobe obučene za upravljanje medicinskim otpadom, a ukupno oko 3.000 zaposlenih u zdravstvenim ustanovama završilo je zvaničnu obuku za UMO preko Instituta za javno zdravlje Srbije. Upravljanje medicinskim otpadom se kontinuirano unapređuje u Republici Srbiji i dobro uspostavljen sistem upravljanja medicinskim otpadom postoji u oko 85% zdravstvenih ustanova. Postoje aspekti ovog procesa koji zahtevaju dalje unapređenje, posebno oni koji se tiču tokova medicinskog otpada isključujući infeketivni otpad.

Ključne reči

Reference

APA (2010) Plano Estratégico dos Resíduos Hospitalares 2010-2016. Lisboa, Portugal: Agência Portuguesa do Ambiente - Direcção Geral Saúde
Botelho, A. (2012) The impact of education and training on compliance behavior and waste generation in European private healthcare facilities. Journal of Environmental Management, 98: 5-10
Manyele, S.V. (2004) Effects of improper hospital waste management on occupational health and safety. African Newsletter on Occupational Health and Safety, 14: 30-33
Manyele, S., Anicetus, H. (2009) Management of medical waste in Tanzania hospitals. Tanzania Journal of Health Research, 8(3): 177-182
Pendić, Z.R., Jakovljević, B., i dr. (2005) Primena HACCP koncepta pri izvršavanju medicinskih usluga. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika JP Železnice Srbije, Istraživačka studija
Tosovic, S., Jovanovic, V., i dr. (2008) Guideline for safe healthcare waste management. Belgrade