Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:19
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:6
članak: 1 od 1  
Fizička kultura
2017, vol. 71, br. 2, str. 111-117
jezik rada: srpski, engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
doi:10.5937/fizkul1702117F

Creative Commons License 4.0
Povezanost perfekcionizma i doživljaja ponesenosti kod sportista različitog nivoa uspešnosti
Državni univerzitet u Novom Pazaru, Departman za filozofske nauke, Studijski program Psihologija

e-adresa: anvrcic@np.ac.rs

Projekat

Indikatori i modeli uskladivanja porodicnih i poslovnih uloga (MPNTR - 179002)

Sažetak

Sportisti neretko izveštavaju o doživljajima apsolutne posvećenosti i ponesenosti koji predstavljaju izuzetno iskustvo i deluju motivaciono. Motivacija je prirodni produkt naših suštinskih želja i potreba, a ponesenost kao mentalno stanje oslobađa nas strahova od procene, što može biti motivaciona komponenta modela ponesenosti. Cilj ovog istraživanja bio je da se sazna u kojoj meri su perfekcionizam i ponesenost zastupljeni kod grupe sportista, da li su perfekcionizam i doživljaj ponesenosti povezani i sa kojim sociodemografskim varijablama koreliraju. U istraživanju je učestvovalo 50 sportista sa učešćem na svim takmičarskim nivoima, od lokalnog do svetskog nivoa. Primenjeni instrumenti su: multidimenzionalna skala perfekcionizma, upitnik ponesenosti, polustrukturirani intervju i upitnik o sociodemografskim obeležjima. Putem intervjua dobijeni su podaci o stanjima i emocijama tokom doživljaja ponesenosti, gde je blizu 98% ispitanih sportista izjavilo da doživljaja ponesenosti nisu svesni tokom njegovog dešavanja, ali da retrospektivno mogu prizvati ovo osećanje koje ostaje najveći i trajni trofej njihovog uspeha. Sportisti skoro na svim subskalama multidimenzionalne skale perfekcionizma postižu rezultate koji su veći u odnosu na opštu populaciju. Rezultati istraživanja su pokazali da nema povezanosti između doživljaja ponesenosti i perfekcionizma, izuzev kada su u pitanju veze doživljaja ponesenosti sa zabrinutošću zbog grešaka i ta veza je negativna.

Ključne reči

Reference

Naknadno pridodat članak: provera, normiranje i linkovanje referenci u toku.
Accordino, D. B., Accordino, M. P., Slaney, R. B. (2000). An investigation of perfectionism, mental health, achievement, and achievement motivation in adolescents. Psychology in the Schools, 37, 535-545.
Ashby, J. S., Rice, K. G. (2002). Perfectionism, dysfunctional attitudes, and self-esteem: A structural equations analysis. Journal of Counseling and Development, 80, 197-203.
Barjaktarević, J. (2008). Psihologija sporta: teorija i empirija. Sarajevo: Arka pres.
Baumann, N., Scheffer, D. (2010). Seeking flow in the achievement domain: The achievement flow motive behind flow experience. Motivation and Emotion, 34, 122-134.
Beck, A.T, Rush, J., Shaw, B.F., Enery, G. (1979). Cognitive therapy of depression. New York: The Guilford Press.
Bieling, P. J., Israeli, A. L., Antony, M. M. (2004). Is perfectionism good, bad, or both? Examining models of the perfectionism construct. Personality and Individual Differences, 36, 1373-1385.
Ceja, L., Navarro, J. (2009). Dynamics of flow: A nonlinear perspective. Journal of Happiness Studies, 10, 665-684.
Csikszentmihalyi, M. (1990). Flow: The Psychology of Optimal Experience. New York: Harper and Row.
Fedewa, B. A., Burns, L. R., Gomez, A.A. (2005). Positive and negative perfectionism and the shame/ guilt distinction: adaptive and maladaptive characteristics. Personality and Individual Differences, 38 (7), 1609-1619.
Flett, G.L., Hewitt, P.L. (2002). Perfectionism and maladjustment: An overview of theoretical, definitional, and treatment issues. U: G.L. Flett i P.L. Hewitt (Ur.), Perfectionism: Theory, research, and treatment (str. 5-31). Washington, DC: APA
Frost, R. O., Heimberg, R. G., Holt, C. S., Mattia, J. I., Neuberg A. L. (1990). The dimensions of perfectionism. Cognitive Therapy and Research, 14, 449-468.
Greblo., Z. (2012). Šta se skriva iza pojma “perfekcionizam”. Povijest proučavanja i pregled različitih konceptualizacija perfekcionizma. Psihologijske teme 21, (1), 195-212
Habke, A.M., Flynn, C.A. (2002). Interpersonal aspects of trait perfectionism. U: G.L. Flett, P.L. Hewitt (Ur.), Perfectionism: Theory, research, and treatment (str. 151-180). Washington, DC: APA.
Hamachek, D.E. (1978). Psychodynamics of normal and neurotic perfectionism. Psychology, 15, 27-33.
Hewitt, P. L., Flett, G. L. (1991). Perfectionism in the Self and Social Contexts: Conceptualization, Assessment, and Association With Psychopathology. Journal of Personality and Social Psychology, 60, (3), 456-470.
Nakamura, J., Csikszentmihalyi, M. (2002). The concept of flow. In C. R. Snyder & S. J. Lopez (Eds.), Handbook of positive psychology (pp. 89- 105). Oxford, UK: Oxford University Press.
Rice, K. G., Ashby, J. S., Preusser, K. (1996). Perfectionism, Relationships with Parents, and Self-Esteem. Individual Psychology, 52, (3), 246-260.
Slade, P. D., Owens, R. G. (1998). A dual process model of perfectionism based on reinforcement theory. Behavior Modification, 22, (3), 372-391.
Stoeber, J., Otto, K. (2006). Positive Conceptions of Perfectionism: Approaches, Evidence, Challenges. Personality and Social Psychology Review, 10, (4), 295-319.
Terry-Short, L.A., Owens, R.G., Slade, P.D. Dewey, M.E. (1995). Positive and negative perfectionism. Personality and Individual Differences, 18, (5), 663-668.