Metrika

  • citati u SCIndeksu: [12]
  • citati u CrossRef-u:[2]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:8
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2013, vol. 61, br. 5-6, str. 289-308
Strategija reindustrijalizacije u Srbiji - kako je postići i kako je upotrebiti
Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Katedra za poslovnu ekonomiju i menadžment
Sažetak
Kriza u Srbiji nije ciklične, već strukturne prirode. Naša polazišna tačka je da je reindustrijalizacija okosnica antikriznog programa i izvodljiva putanja za koordinirani odgovor na krizu. Rad se sastoji iz četiri dela, pored uvoda i zaključka. Prvi deo daje pregled makroekonomske situacije na polovini 2013. godine. Analiza nedvosmisleno upućuje na neophodnost antikriznog programa zbog postojanja ogromnog autput gepa kao posledice deindustrijalizacije. Drugi deo se bavi konceptualnim okvirom i osnovnim komponentama antikriznog programa. Treći deo sadrži predloge za ekonomske politike bitne za reindustrijalizaciju. U četvrtom delu identifikovani su prioritetni sektori koje treba obuhvatiti procesom reindustrijalizacije. U najvećoj meri, ekonomija nije egzaktna nauka. Ova osobenost omogućuje da svi misle da je znaju, naročito političari. Upravo iz tog razloga ekonomija često ostaje samo igračka u rukama političara. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se iz mikroekonomskog (ili poslovnog) ugla, ne zanemarujući makroekonomski, da doprinos izlasku iz duboke i prožimajuće krize u koju Srbija neprekidno tone. Kao profesionalci u oblasti poslovne ekonomije, delimo izvestan stid što nacija koja može biti ponosna na Nikolu Teslu, Mihajla Pupina i mnoge druge velikane razvojnog i primenjenog inženjerstva nije bila u stanju da stvori stimulativan institucionalni ambijent za razvoj industrijske privrede. Odgovarajući institucionalni okvir ohrabruje razvoj novih tehnologija kao i komercijalnu primenu inovacija u sektorima razmenljivih proizvoda, i, na toj osnovi, ekonomski i socijalni razvoj koji bi Srbiju učinio uporedivom sa drugim evropskim državama. Budućnost naših pokolenja mora biti svetlija nego što je naša sadašnjost. To neće biti lako postići pošto istovremeno moramo eliminisati breme koje smo nasledili iz prošlosti i prilagoditi ekonomiju izazovima transformišućeg globalnog diskontinuiteta.
Reference
*** (2013) World Bank report: Global economic prospects: Assuring growth over the medium term. Washington: WB, http//siteresources.worldbank.org/INTPROSPECTS/Resources/334934-1322593305595/8287139-1358278153255/GEP13AFinalFullReport.pdf
Đuričin, D., Vuksanović, I. (2012) How macroeconomic policies erode business competitiveness: Serbia's experience. Zagreb International Review of Economics and Business, 19-34
European Bank for Reconstruction & Development (2012) Transition report 2012. London
European Commission Eurostat database. http://epp.eurostat.ec.europa.eu/
Hanke, S.H. (2012) A gold-based currency board, please. The Cato Institute, Retrieved from http://www.cato.org/publications/ commentary/goldbased-currency-board-please
Hanke, S.H. (2012) Money, Where's the Money?'. Cato Institute, http://www.cato.org/publications/commentary/money-wheres-money, accessed 10.08.2012
Hanke, S.H. (2012) Wrong Way' Krugman Flies Again, and Again. Cato Institute, http://www.cato.org/publications/commentary/wrong-way-krugman-flies-again-again-4, accessed 10.08.2012
National Bank of Serbia Data and statistics. http://www.nbs.rs/
Petrović, P.B., Milačić, V.R. (2011) National technology platforms of Serbia. u: International Conference on Production Engineering (XXXIV), Proceedings, Nis: Faculty of Mechanical Engineering, str. 15-25
Rajan, R. (2010) Fault lines. Princeton: Princeton University Press
Simon, H. (2009) Hidden Champions of the Twenty-First Century
Stiglitz, J. (2010) The Stiglitz report. New York: The New Press
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/ekopre1306289D
objavljen u SCIndeksu: 15.10.2013.