Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:5
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:2
članak: 1 od 1  
Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini
2015, br. 45-1, str. 229-250
jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
doi:10.5937/zrffp45-9117


Mesto psihoterapije u pomeranju psihologije ka kognitivizmu
Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju

e-adresa: misotodorovic@yahoo.com

Projekat

Kosovo i Metohija izmedu nacionalnog identiteta i evrointegracija (MPNTR - 47023)

Sažetak

Nastojanje psihologije da nas učini svesnijim naše sopstvene prirode dominantno, ako ne i isključivo, se realizuje kroz psihoterapiju. Psihoterapija kao praxis psihologije, koja samo sledi psihološku teoriju i bez nje teško da se može tako zvati, umnogome je zavisna od vladajućih društvenih kretanja i dominantnog oblika patologije koji se u njima javljaju. To što teorijski vidovi mnogih oblika patologije nisu do kraja shvaćeni ne daju pravo za odustajanje od traganja za nesvesnim silama koje određuju subjekt. Dominirajuće tendencije u današnjoj psihologiji ne samo da ne idu na ruku psihoterapiji, već su direktno usmerene protiv nje. Barem protiv one psihoterapije koja polazi od rascepljenog subjekta, unutrašnjeg prostora na kojem su telesne i perceptivne senzacije, moralna pravila, raspoloženja depresije i sve ostalo što zovemo 'mentalnim'. Velika opasnost koja se nadnela nad delatnost psihoterapije dolazi od strane i farmakologije i kognitivizama (lat. cognitio 'saznanje') i intelektualne duše. Izjednačavanje duha i mozga čini psihoterapiju nepotrebnom u odnosu na farmakologiju čija moć uticaja na svako odstupanje i svaku patnju postaje odlučujuća. To što se u samoj psihologiji skraćuje dugi i neizvestan put spoznaje mentalnog na način koji ne odgovara prirodi 'psihičkog' čini se da je zamenjen onim nastojanjima koja su zaokupljena samo pitanjem nauke. To što ne postoji sveobuhvatna teorija osećanja ne može biti rešeno kognitivizmom koji je suprotan emocionalnom. Rortijev cinizam prema takvim nastojanjima koja ističu da je duh isto što i mozak i što podrazumeva da se teoreme i simfonije izlučuju na isti način na koji slezena izlučuje tamne telesne sokove (Rorty 1990, str. 54) ozbiljno upozorava psihologiju na to što je umesto bića koje poseduje duh, koji se razlikuje od 'fizičkog tela', 'materije', centralnog nervnog sistema, došlo do izjednačavanja samog duha sa ovim predmetom izučavanja pozitivističkih nauka. Svest, kojoj se okreće psihologija, postaje beskrajna, a neprostornost, odnosno posedovanje nekog neprostornog tela ili elemenata skoro da nestaje. Najspornija posledica toga sastoji se u tome da posedovanje unutrašnjeg života nije relevantno za razum. Dinamska psihologija je na udaru onih koji je žele zameniti hemijskim lečenjem, koje je efikasnije od psihoterapije jer pogađa cerebralne uzroke razdora i patnje. Strast, smrt, ludilo, nesvesno, seksualnost, objektni odnosi, koji oblikuju svaku subjektivnost, u takvoj psihologiji će biti proglašeni viškom ili će se, poput dosadašnjih iskustava, prevoditi na jezik nove psihološke škole. Međutim, od opstanka nesvesnog u psihološkoj teoriji, jedinstvenoj psihološkoj teoriji, zavisiće život psihoterapije i mogućnost da čovek, oslobađajući se samoobmana, uspe doći do svoje slobode.

Ključne reči

(ne)potrebna psihoterapija; kognitivizam; farmakologija; subjekt; nesvesno; znak-dijagnoza-lečenje

Reference

Bart, R. (1975) Zadovoljstvo u tekstu. Niš: Gradina
Evans, R.I. (1988) Graditelji psihologije - razgovori sa stvaralačkim priložnicima. Beograd: Nolit
Fink, B. (2009) Lakanovski subject. u: Između jezika i jouissance, Zagreb: Kruzak
Freud, S. (2006) Kompletan uvod u psihoanalizu. Podgorica: Nova knjiga
Freud, S. (1996) Metapsihologija. Beograd: Mond
Jaspers, K. (1978) Opšta psihopatologija. Beograd: Prosveta
Kristeva, J. (1997) Nove duševne bolesti. Podgorica: Oktoih
Lacan, J. (1982) Spisi. Beograd: Prosveta
Lacan, J. (1992) The psychoses. New York: Norton
Lacan, J. (1988) The ego in Freuds theory and in the techique of psychoanalysis 1954-1955. New York: Norton, Seminar II, trans. Sylvana Tomaselli
Larsen, R.J., Buss, D.M. (2008) Psihologija ličnosti. Jastrebarsko: Naklada Slap
Lear, J. (2005) Freud. London: Routledge
Rorty, R. (1990) Filozofja i ogledalo prirode. Sarajevo: Veselin Masleša
Roudinesco, E. (2005) Psihoanaliza i njezini putovi. Zagreb: Naklada Slap
Sandler, J., Dreher, A.U. (2002) Šta psihoanalitičari žele. Beograd: Paideia
Strachey, J. (1979) Priroda terapijskog učinka u psihoanalizi. Psihoterapija, 2, 7-29
Thurschwell, P. (2001) Sigmund Freud. London: Routladge