Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:2
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:2
članak: 1 od 1  
Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini
2015, br. 45-2, str. 237-255
jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
doi:10.5937/zrffp45-8312


Quo vadit psychologia - a philosophia vel ad philosophiam?
Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra psihologiju

e-adresa: misotodorovic@yahoo.com

Sažetak

Kuda ide psihologija: od filozofije ili ka filozofiji? Čini se da je i sama psihologija već morala da tematizuje, između ostalog, i posledice i domete svoje 'separacije i individuacije od filozofije i svojih filozofskih izvora. Umesto filozofskog konteksta, u kome su ranija psihološka saznanja obitavala, današnja psihologija zarad svoje izgradnje kao empirijske nauke, tj. veličanja osnovnih postulata nauke u domenu naučnog metoda, metoda pozitivne nauke, prepuštena je metafizici, metatehnici i matematizaciji, čime je izgubila i svoju 'dušu', i dušu kao vlastiti predmet proučavanja. Njeno izbegavanje da pomene reč 'duša' možda najbolje govori o tome. Današnja psihologija je - kao suštinski antifilozofska psihologija - smestila 'psihičko' u fizičke, otorinolaringološke ili oftalmološke sadržaje, istražujući uglavnom jednostavne empirijske odnose. Takva psihologija ide protiv sopstvenih interesa upravo stoga što njena antifilozofska orijentacija svodi njen predmet na fizičku činjenicu spremnu da uđe isključivo u matematičke operacije. Nasuprot tome, psihologija koja bi održavala vezu s filozofijom i sama bi se postavljala kao iskustvo, a ne kao teorijsko shvatanje. Umesto da predmet psihologije bude sam život, kako je sugerisao Hajdeger (Heidegger), a ne tek oseti, utisci na temelju opipa i učinci pamćenja, dešava se upravo suprotno. Kada bi psihologija ispitivala život u njegovoj potpunoj stvarnosti, od nje se svakako ne bi tražilo da bude prava filozofija, već bi filozofski pristup samo doprinosio da psihološko istraživanje bude kritičkije i potpunije. Način na koji se u akademskoj psihologiji shvataju i pojedinačne funkcije i sam subjekt - dobar je pokazatelj tih 'parcijalnih' objekata saznanja. Oni pak - kao parcijalne perspektive psiholoških znanja - neminovno vode mnoštvu psihologij. Jedino filozofija može da predstavlja onaj zajednički imenitelj u kome je sadržana potreba za stvaranjem jedinstvene nauke koja ne podrazumeva da se Mnoštvo svede na Jedno, već podrazumeva ne- postojanje takvih teorijskih 'ispada' predrasuda prema pojmovima 'mentalni entiteti' I 'psihički procesi' kakve je biheviorizam ostavio u nasleđe. Ako Žil Delez (Gilles Deleuze) I Feliks Gatari (Felix Guattari) mogu da postave pitanje šta je filozofija, mogli bi I psiholozi sebi da postave isto pitanje. Tim pre što bi od filozofije 'kao veštine formiranja, izumevanja, proizvođenja pojmova' (po nauku Deleza I Gatarija, među ostalima) mogli da imaju veliku pomoć.

Ključne reči

antifilozofska psihologija; egzistencijalistička filozofija; egzistencijalistička psihoterapija; smisao bivstvovanja; rascepljeni subjekt; želja

Reference

Arendt, H. (2013) Šta je filozofija egzistencije?. Beograd: Dosije
Aristotel (1971) Metafizika. Bograd: Kultura
Bataille, G. (1995) Prokleti deo. Novi Sad: Svetovi
Cioran, E. (2010) Razgovori. Beograd: Dereta
Collins, J., Selina, H. (2005) Heidegger za početnike. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk
Davidson, D. (1995) Metafizički ogledi. Beograd: SIC
Deleuze, G., Guattari, F. (1995) Šta je filozofija?. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižnica Zorana Stojanovića
Fink, B. (2009) Lakanovski subjekt. Zagreb: Kruzak
Freud, S. (1970) Autobiografija. Zagreb: Zora
Freud, S. (2003) Primedbe o jednom slučaju prisilne neuroze (Čovek pacov). Beograd: Čigoja štampa
Heidegger, M. (1985) Bitak i vrijeme. Zagreb: Naprijed
Heidegger, M. (2006) Temeljni problemi fenomenologije. Zagreb: Demetra
Jaspers, K. (1987) Duhovna situacija vremena. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada
Jaspers, K. (1989) Filozofija. Sremski Karlovci: Izdavačka knjžnica Zorana Stojanovića
Jaspers, K. (1978) Opšta psihopatologija. Beograd: Prosveta
Kant, I. (1981) Zasnivanje metafizike morala. Beograd: BIGZ
Lacan, J. (1974) Nauka i istina. u: Pervić M. [ur.] Marksizam-Strukturalizam, Beograd: Nolit, str. 101-123
Lacan, J. (1988) The Ego in Freud's Theory and in the Technique of Psychoanalysis. New York: Norton
Lacan, J. (1986) Četiri temeljna pojma psihoanalize. Zagreb: Naprijed
Lacan, J. (1986) Etika psihoanalize. Theoria, (1-2): 9-25
Mann, T. (1952) Stvaraoci i dela. Novi Sad: Matica srpska
Roudinessco, E., Plon, M. (2002) Rečnik psihoanalize. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižnica Zorana Stojanovića
Sartre, J-P. (1979) Novi eseji. Beograd: Rad
Sloterdijk, P. (2010) Sfere: mikrosferologija. Beograd: Fedon
Šarčević, A. (2010) Domašaji i granice Löwithove destukcije filozofije povijesti. Dijalog, (3-4): 21-60
Todorović, M. (2015) Psihoterapija. Beograd: Čigoja štampa
Tugendhat, E. (1990) Jezičkoanalitička filozofija. Sarajevo: Veselin Masleša
Valéry, P. (2005) Predavanja o poetici. Beograd: Karganović