Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:20
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:14
članak: 1 od 1  
Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini
2016, br. 46-3, str. 105-119
jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
doi:10.5937/zrffp46-9210

Creative Commons License 4.0
Quantae psychologiae? - una vel multae
University of Priština with temporary head-office in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of Psychology

e-adresa: misotodorovic@yahoo.com

Projekat

Kosovo i Metohija između nacionalnog identiteta i evrointegracija (MPNTR - 47023)

Sažetak

Zaokupljene istraživanjem empirijskih korelacija između elemenata ponašanja i spoljnih okolnosti, i to istraživanjem tih empirijskih odnosa na mnogo jednostavniji način nego što odgovara njihovoj kompleksnoj prirodi, mnoge se psihologije retko kada osvrću na temeljna pitanja bilo mogućnosti bilo pretpostavki sopstvenih saznanajnih nastojanja. Umesto tog osvrta umnožavaju se "pogledi" koji pretenduju da budu psihološke teorije. Koncept psihologije kao nauke o duši nužno zavisi i od koncepta nauke, i od koncepta duše kao njenog predmeta. Još uvek - naročito u akademskim krugovima - vladajući koncept nauke jeste onaj moderni, kartezijanski, scijentički koncept, u kome je prirodna nauka jedina paradigma nauke. Primenjena na nauku o duši, ta naučna paradigma neminovno daje samo različite varijante, uvek nužno redukcionističkih psihologija: od ekperimentalne psihologije do neuropsihologije. Istina (ili istinito saznanje kao sadržina) takvih nauka o duši neminovno i sama mora biti redukovana, oskudna, to jest redukovano i oskudno znanje o duši. Neka opšta psihološka teorija dakako ne može biti kompromisna tvorevina disparatnih stavova, pravila i principa, niti epistemološki sme da bude eklektička celina znanja o duševnim pojavama. Ako različite psihološke teorije, pristupi ili gledišta, koji se nekada pretenciozno zovu i školama, svaku temu ili sadržaj psihičkog vide na potpuno različit način, onda je nužno zapitati se o tipu, kakvoći i mestu istine kojoj teže te psihologije. Nije baš logično očekivati da tako različiti pristupi dolaze do iste istine, to jest istog razumevanja međusobne povezanosti psihičkih činjenica. Najlogičnije pitanje koje se onda mora postaviti jeste da li se tu radi o istom području istraživanja i istoj nauci o psihičkom.

Ključne reči

nauka; istina; podeljeni subjekat; simbolično; jedna psihologa ili više njih; psihički aparat

Reference

Blanck, G. (1985) Ego-psihologija - teorija i praksa. Zagreb: Naprijed
Deleuze, G. (2010) Pregovori. Loznica: Karpos
Fenikel, O. (1961) Psihoanalitička teorija neuroza. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga
Folkman, Š.K.H. (2001) Uvod u filozofsko mišljenje. Beograd: Plato
Freud, S. (2006) Kompletan uvod u psihoanalizu. Podgorica: Nova knjiga
Freud, S. (1970) Tumačenje snova. Novi Sad: Matica srpska, II
Frojd, S. (1994) S one strane principa zadovoljstva. Novi Sad: Svetovi, Ja i ono
Heidegger, M. (2006) Temeljni problemi fenomenologije. Zagreb: Demetra
Jaspers, K. (2000) Um i egzistencija. Beograd: Plato
Kristeva, J. (1988) Nema gospodara jezika. Treći program, 79: 240-257
Lacan, J. (1986) Četiri temeljna pojma psihoanalize. Zagreb, XI seminar
Lakan, Ž. (1983) Spisi. Beograd: Prosveta
Meltzer, D., Williams, M.H. (2000) Poimanje lepote. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Ricoeur, P. (2005) O tumačenju - ogled o Frojdu. Zagreb
Todorović, M. (2009) Uvod u psiholologiju kao nauku i struku. Beograd: Čigoja štampa
Vlaisavljević, U. (2003) Predgovor. u: Todorović Milorad [ur.] Uvod u psihologiju kao nauku i struku, Beograd: Čigoja štampa