Akcije

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
kako citirati ovaj članak
podeli ovaj članak

Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:[1]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:4
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2011, vol. 45, br. 2, str. 527-540
Da li je ekonomska kriza ugovorni rizik?
Juristichen Fakultät, Pécs, Hungary
Ključne reči: ekvivalentnost u ugovorima; pravni poslovi sa ekonomskom sadržinom; dodatni rizik; opšti uslovi poslovanja; ekonomska kriza; uravnoteženi položaj ugovornih strana; preuzimanje rizika; težište ugovora; ugovor kao sredstvo ujednačavanja prava; ekonomska nemoguć
Sažetak
Ekonomske krize današnjice nameću potrebu uspostavljanja i funkcionisanja efikasnog pravnog poretka u cilju očuvanja primenljivosti instituta ugovornog prava. Odlučujući elementi pravnog poretka kojima se nastoji suzbiti posledice kriza su zakonodavstvo, sudska praksa i instituti ugovornog prava koji efektivno funkcionišu. Pored navedenih u cilju suzbijanja posledica ekonomskih kriza neophodno je ostvariti određeni stepen društvene solidarnosti zasnovane na načelu pravičnosti. Sve više dobijaju na značaju dobrovoljna socijalna i ekonomska obavezivanja međunarodnih korporacija. One, pre svega banke i osiguravajuća društva, imaju ključnu ulogu u uticaju na kvantitet i kvalitet potrošnje. Predviđanja i planiranja tržišnih rizika, kao i rizika koje nameću očekivani ekonomski procesi, su od suštinskog značaja za njih. U ovom kontekstu one moraju biti svesne potrebe zaštite slabije strane i pri formulisanju ugovornih odredaba, jer se ovakva vrsta pažnje smatra sastojkom pažnje koju treba da pokazuju pri zaključenju ugovora (culpa in contrahendo). Pored toga, neophodno je da i potrošači pokazuju neophodni stepen obazrivog ponašanja kada donose odluku o zaključenju ugovora. Imajući u vidu zajedničke interese strana koje mogu biti narušeni nepredviđenim okolnostima kao jedno od mogućih rešenja nastalog problema je unošenje klauzule u ugovor kojom se strane obavezuju da će srazmerno snositi negativne ekonomske posledice nastupanja nepredviđenih okolnosti koje pogađaju jednu stranu u meri za koju se ne može razumno zahtevati da je snosi ona sama ili kojom se obavezuju da će u takvom slučaju započeti pregovore u okviru nekog postupka medijacije s ciljem da se ugovor izmeni. Drugi metod sanacije posledica nastupanja nepredviđenih okolnosti je sudska ili zakonodavna intervencija u sadržinu ugovora, spoljašnji uticaj na ugovornu volja strana, kojom se iznalazi rešenje koje se ne zasniva uvek na volji obeju ugovornih strana.
Reference
Evans, G., Newnham, J. (1998) The penguin dictionary of international relations. London: Penguin books
Galgano, F.L. (2006) Globalisierung im Spiegel des Rechts. u: Die Analyse des Wirtschaftsrechts, Budapest: Übersetzt von Peter Metzinger HVG ORAC Verlag, str. 10-11
Siehe, B.G. (1935) Tartozások csökkentése, mint válságjogi követelmény MJE Értekezések [György Blau: Verminderung der Schulden, als eine Erfordernis des Krisenrechts]. u: MJE Disputationen, str. 63-93
Szladits, K., ur. (1941) Magyar magánjog, Kötelmi jog általános része. Budapest: Grill Károly Könyvkiadóvállalata
 

O članku

jezik rada: nemački
vrsta rada: pregledni članak
DOI: 10.5937/zrpfns1102527N
objavljen u SCIndeksu: 02.02.2012.
metod recenzije: dvostruko anoniman

Povezani članci