Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:10
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:7

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2015, br. 147, str. 258-275
Uloga stvaralaštva u filozofiji istorije Nikolaja Berđajeva
Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka
Sažetak
U uvodnom delu se utvrđuju antropološke pretpostavke filozofije Nikolaja Berđajeva koje se nalaze u osnovi njegovog učenja o stvaralaštvu. Za njega, čovek nije objekt prirode, već njen natprirodni subjekt. On je merilo svih stvari, mikrokosmos. Sledi premišljanje o prirodi saznanja u kojem Berđajev izjednačava gnoseologiju sa stvaralačkim činom, jer samo onaj koji stvara - saznaje. U delu o stvaralaštvu Berđajev odstupa od svetootačke negativne antropologije zasnovane na okajavanju prvobitnog greha i okreće se ka pozitivnom, stvaralačkom poslanstvu čoveka. Na kraju, predstavlja se njegovo učenje o filozofiji istorije, u kojoj ljudi spremaju dolazak Carstva Božijeg (kao metaistorijskog poretka), putem stvaralaštva koje i njih same tvori kao slobodne ličnosti. Na taj način se ukida proces svetske objektivacije i priprema dolazak Hristov.
Reference
Berđajev, N. (1936) Hrišćanstvo i klasna borba. Beograd: Izdavačka knjižara Jeremija Čelbdžić
Berđajev, N. (1996) Smisao stvaralaštva. Beograd: Logos: Ant, knjiga prva, prevod s ruskog
Berđajev, N. (1995) Filozofija slobode 1, Beograd. Logos
Berđajev, N.A. (1990) Filozofija nejednakosti. Budva: Mediteran
Berđajev, N.A. (1991) O čovekovom ropstvu i slobodi - ogled o personalitičkoj filozofiji. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada / KZNS
Berđajev, N.A. (1987) Ruska ideja. Beograd: Prosveta
Berđajev, N.A. (1989) Izvori i smisao ruskog komunizma. Beograd: Savremenik
Berđajev, N.A. (1995) Egzistencijalna dijalektika božanskog i ljudskog. Beograd: Logos
Berđajev, N.A. (1987) Samospoznaja - pokušaj autobiografije. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada
Bulgakov Sergej, Protojerej (1966) O Evanđelskim čudima. Beograd: Logos
Cekić, M. (1984) Filozofija istorije Božidara Kneževića. Beograd: Univerzitetska biblioteka 'Svetozar Marković' i 'Hegelovo društvo'
Dostojevski, F.M. (1975) Braća Karamazovi, 1. Beograd: Rad
Dostojevski, F.M. (1975) Braća Karamazovi, 2. Beograd: Rad
Eko, U. (1995) Ostrvo dana pređašnjeg. Beograd: Narodna knjiga
Fukujama, F. (2007) Građenje države - upravljanje i svetski poredak u dvadesetprvom veku. Beograd: Filip Višnjić
Fukujama, F. (1997) Kraj istorije i poslednji čovek. Podgorica: CID
Hantington, S. (2004) Treći talas. Podgorica: CID
Kajtez, N. (2008) Berđajev. Novi Sad: Akademska knjiga
Koplston, F. (1992) Filozofija i Rusija. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, Prevod Bogdan Lubardić
Loski, N. (1995) Istorija ruske filozofije. Podgorica, itd: CID
Lubardić, B. (2003) Nikolaj A. Berđajev između ungrunda i oca. Beograd: Brimo
Marković, M. (2009) Paternalizam i kritika - odgovor Aleksandru Prnjatu. Filozofija i društvo, vol. 20, br. 1, str. 281-282
Milošević, N. (2000) Ima li istorija smisla. Gornji Milanovac: Lio
Prnjat, A. (2009) O jezičko-ekspresivnom paternalizmu - replika Mihailu Markoviću. Filozofija i društvo, vol. 20, br. 3, str. 247-250
Prnjat, A. (2008) Crkva i paternalizam - odgovor Mihailu Markoviću. Filozofija i društvo, vol. 19, br. 2, str. 253-256
Supek, R. (1987) Herbert Spenser i biologizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed
Šulc, J. (1996) Tendencije teologije u 20. stoljeću. u: Istorija u portretu, Veternik: LDI
Tartalja, S.D. (1976) Skriveni krug - obnova ciklizma u filozofiji istorije. Beograd: Ideje
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/kultura1547258a
objavljen u SCIndeksu: 06.11.2015.