Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 1 od 1  
Medicinski pregled
2007, vol. 60, br. 5-6, str. 282-286
jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
doi:10.2298/MPNS0706282G


Erizipel danas
Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Klinički centar Srbije

Sažetak

Erizipel (crveni vetar) je vrsta površinskog celulitisa koji izaziva b-hemolitični streptokok grupe A. Bolest počinje naglo, visokom temperaturom, jezom i drhtavicom, uz malaksalost, mučninu, povraćanje i bol na mestu na kome će se pojaviti karakteristične promene u vidu jasno ograničenog crvenog otoka. U literaturi s početka XX veka erizipel se pominje kao teška bolest, neretko sa letalnim ishodom. U daljem periodu erizipel postaje bolest koja se prvenstveno leči ambulatno, a pojedinci se zadržavaju na bolničkom lečenju. Indikacije za hospitalizaciju su raznovrsne, od težine kliničke slike do socioekonomskih. Lečeći ove bolesnike uočile smo da se karakteristike erizipela razlikuju od opisanih u klasičnoj infektološkoj literaturi. Stoga smo, radi njihovog sagledavanja i poređenja sa nalazima u savremenoj literaturi, analizirale karakteristike bolesti kod bolesnika bolnički lečenih tokom 2002. i 2003. godine. Od 60 bolesnika (26,7% prijavljenih erizipela na teritoriji Beograda) odnos broja muškaraca prema broju žena bio je 1:1,6. Najviše bolesnika lečeno je tokom letnjih meseci. Kod najvećeg broja obolelih se od samog početka bolest prepoznaje kao oboljenje koje zahteva hospitalizaciju, stoga je 73% obolelih hospitalizovano tokom prvih pet dana računajući od prvih, nespecifičnih simptoma. Pri prijemu se nalazi leukocitoza sa predominacijom neutrofilnih granulocita (Le med=12,05x109/l; Nt med=74,8%) i umereno povišene vrednosti fibrinogena (med=5,6 g/l). Neki od predisponirajućih faktora za razvoj erizipela (narušen kontinuitet kože, vensku stazu, gljivično oboljenje stopala i sl.) imalo je 83,3% bolesnika, od kojih je u 35% slučajeva ovo bio recidiv. Lokalizacija erizipela na nozi bila je u 85% slučajeva što je značajno češće nego bilo koja lokalizacija, pojedinačno i zajedno.

Ključne reči

erizipel + dijagnoza + epidemiologija; godišnja doba; prevalencija; polna distribucija

Reference

*** (1960) Medicinska enciklopedija. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ, Tom 4
Becq-Giraudon, B. (2001) Primary and secondary prevention for erysipelas. Ann Dermatol Venereol, 128(3 Pt 2): 368-75
Connor, H.D., Francis, W.C., Schwartz, A.D., Manz, J.H., Lach, E. (1997) Erysipelas E: Pathology of infections diseases. Washington: Armed Forces Institute of Pathology
Crickx, B., Chevron, F., Sigal-Nahum, M., Bilet, S., Faucher, F., Picard, C., Lazareth, I., Belaich, S. (1991) Erysipelas: Epidemiological, clinical and therapeutic data (111 cases). Ann Dermatol Venereol, 118(1): 11-6
Hansmann, Y. (2001) What data is needed today to deal with erysipelas?. Ann Dermatol Venereol, 128(3 Pt 2): 419-28
Hasmann, Y., Chalot, F., Roger, M. (2002) Hospitalization criteria for erysipelas: Prospective study in 145 cases. Ann Dermatol Venereol, 129:375-9
Kosanović-Ćetković, D., i dr. (1998) Erizipel. u: Kosanović-Ćetković D. [ur.] Akutne infektivne bolesti, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika, 98-9
Peruničić, M. (2002) Erysipelas: Kliničko-laboratorijske smernice u infektologiji. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika
Ronnen, M., Suster, S., Schewach-Millet, M., Modan, M. (1985) Erysipelas. Changing faces. Int J Dermatol, 24(3): 169-72
Smolle, J., Kahofer, P., Pfaffentaler, E., Kerl, H. (2000) Risk factors for local complications in erysipelas. Hautarzt, 51(1): 14-8
Stoberi, C. (1995) The importance of local factors in recurrent erysipelas. Z Hautkr, 60(9), str. 715-8
Swartz, M.N. (1995) Cellulitis and subcutaneous tissue infections. u: Mandell's principles and practices of infectious diseases, Edinburgh: Churchil Livingstone, 909-29
Todorović, K. (1947) Crveni vetar. u: Akutne infektivne bolesti, Beograd: Prosveta, str. 707-27