Stvaranjem GATT-a, jedan broj zemalja i njihovih vlada koje su u ovom procesu učestvovale, dokazale su postojanje jasne vizije za ostvarenje buduće saradnje koja je bila neophodna da bi se ostvario ekonomski rast i izgradnja. Za gotovo pola veka koliko je GATT postojao, može se reći da je uglavnom uspeo da ostvari ciljeve koje su postavili njegovi osnivači i prvi potpisnici. Ali, ako se napravi mala paralela između životnog ciklusa jednog proizvoda i života GATT-a, onda možemo razumeti zašto je i sam GATT doživeo svoj vrhunac, ali i postepeno prevazilaženje, pa je otuda nastanak Svetske trgovinske organizacije nova prilika da se ostvari sve ono što GATT nije uspeo, kao i da se formiraju novi ciljevi za novi vek. Ustanovljenjem WTO GATT je transformisan u organizaciju, a njegovi dometi su značajno prošireni. Pred WTO je više izazova. Prvenstveno, treba nastaviti proces globalizacije. Zatim, treba nastaviti i suočavanje sa još uvek moćnim snagama koje se bore za očuvanje protekcionizma, a koje postoje kako u razvijenim, tako i u ZUR. Čak i ukoliko se ostvari liberalizovana nediskriminaciona trgovina i investiciona politika, WTO zadržava značaj kao forum za pregovore o novim oblastima i pitanjima. Možda i najveći izazov za budućnost WTO jeste rad na daljoj integraciji zemalja u razvoju u svetske ekonomske tokove.