Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:8
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2011, vol. 63, br. 2, str. 174-182
Naučno razumevanje društvenih sukoba, osnov nauka odbrane
DOFIS, Beograd
Ključne reči: društveni sukob; kriza; rizik; pretnja; funkcije odbrane; vojna delatnost; nauke odbrane
Sažetak
Svaka nauka ili naučna oblast konstituisana je na osnovu metodološki utvrđenih principa i zahteva. Iako su svi elementi za utemeljenje jedne nauke važni, neki od njih imaju više formalan, a neki suštinski značaj. Poseban značaj ima područje stvarnosti na koje se odnose iskazi date nauke. Isto važi i za nauke odbrane, koje čine posebnu oblast naučnih znanja, a na kojima se razvija specifična društvena funkcija - odbrana, u okviru koje dominantnu ulogu ima posebna društvena delatnost - vojna delatnost. Postavlja se pitanje koji sadržaj, značajan za ljudsku i društvenu egzistenciju, čini područje stvarnosti kao specifikum za naučna znanja odbrane, na kojima se razvijaju funkcija odbrane i vojna delatnost. Odbrana, po svojoj suštini, označava reakciju određenog društvenog sistema na potencijalne ili egzistencijalne rizike i pretnje koje su usmerene ka njemu. To znači da je za naučnu spoznaju sadržaja odbrane, osim poznavanja sopstvenog društvenog sistema, vrlo značajno naučno razumevanje izvora društvenih rizika i pretnji. Ako se uzme da je takav izvor jedan ili grupa drugih društvenih sistema, sa suprotnim interesima, može se zaključiti da, u osnovi, postoji određeni društveni sukob. Baš taj sukob čini područje stvarnosti i suštinu sadržaja na kojem se razvijaju uzajamni odnosi društvenih sistema i grade strategijski koncepti odbrane jednog sistema od drugoga. Koju društvenu formu će imati funkcija odbrane i u kojoj će se meri razviti elementi vojne delatnosti za potrebe odbrane, zavisiće od toga sa kojim i kakvim naučnim znanjima za tu oblast raspolažu sukobljeni društveni sistemi. Spoznaje, koje donosi sadržaj rada, daju određena usmerenja nauci odbrane i ukazuju na to da je njena osnova upravo naučno razumevanje društvenih sukoba. Drugim rečima, društveni sukobi čine osnovno područje stvarnosti na koje se odnose iskazi nauka odbrane. Zaključak autora je da bez postojanja društvenih sukoba znanja odbrane nemaju smisao, a nauke odbrane gube svoje ontološko, epistemološko i aksiološko polje.
Reference
Aron, R. (2001) Mir i rat među nacijama. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Boganac, M., Mandić, O., Petković, S. (1977) Rječnik sociologije i socijalne psihologije. Zagreb: Informator
Bžežinski, Z. (1999) Velika šahovska tabla. Podgorica: CID
Dahrendorf, R. (1989) Homo sociologicus. Niš: Gradina
Flere, S. (1982) Sociološki leksikon. Beograd: Savremena administracija
fon Klauzevic, K. (1951) O ratu. Beograd: Vojno delo
Fukujama, F. (1997) Sudar kultura. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Hantington, S. (1998) Sukob civilizacija. Podgorica: CID
Hart, B.L. (1985) Mač i pero. Beograd: Vojnoizdavački zavod
Hauard, M. (1999) Rat u evropskoj istoriji. Beograd: Studentski kulturni centar
Jovadžić, R. (1983) Dijalektika odbrane moć znanja i snaga odbrane samoupravljanja. Beograd: Vojnoizdavački zavod
Kozer, L. (2007) Funkcije društvenog sukoba ispitivanje - koncepta društvenog sukoba i njegove upotrebe u empirijskim sociološkim istraživanjima. Novi Sad: Mediterran publishing
Mead, E.E. (1958) Tvorci moderne strategije. Beograd: Vojno delo
Naj, Dž.S. (2006) Kako razumeti međunarodne sukobe. Beograd: Stubovi kulture
Savić, O., ur. (1995) Evropski diskurs rata. u: Circulus, Beograd, zbornik
Tofler, A., Tofler, H. (1998) Rat i antirat. Beograd: Paideia
Tofler, A. (1997) Šok budućnosti. Beograd: Grmeč
Vejl, L.Dž. (1991) Civilna odbrana - SAD, Švajcarska, V. Britanija, SSSR. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar
Zajcev, A. (2001) Socialnyj konflikt. Moskva: Academia
Žomini, A. (1952) Pregled ratne veštine. Beograd: Vojno delo
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 21.02.2012.

Povezani članci