članak: 1 od 1  
Vojnosanitetski pregled
2008, vol. 65, br. 4, str. 281-285
jezik rada: srpski
originalan članak
doi:10.2298/VSP0804281V
Značaj pravilnog inicijalnog lečenja srednje teških i teških opekotina
Vulović Dejana, Stepić Nenadb
aKlinički centar 'Kragujevac', Klinika za hirurgiju, Odeljenje za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, Kragujevac
bVojnomedicinska akademija

e-adresa: dejanavu@eunet.yu

Sažetak

Uvod/Cilj. Opekotine su česte povrede čija incidencija zavisi od ljudskih faktora, stepena zaštite, industrijalizacije i saobraćaja, kao i mogućih ratnih dejstava. Organizovano lečenje teških opekotina ima veliki medicinski, socijalni i ekonomski značaj. Cilj rada bio je da se ispita inicijalni tretman teških i srednje teških opekotina, uporedi sa sadašnjim preporukama i da se ukaže na značaj organizovanog lečenja. Metode. U prospektivnoj studiji analizirano je 547 teških opekotina kod odraslih u periodu od osam godina (1997-2004). Ispitana je inicijalna hospitalizacija teških opekotina i primarno lečenje opekotina koje su zahvatile više od 10% ukupne površine tela (UPT). Rezultati. U grupi opekotina koje su zahvatale preko 10% UPT bilo je hospitalizovano 81,5% povređenih, od opekotina funkcionalnih regija 37,7%, opekotina III stepena 54,5%, električnih opekotina 81,6%, hemijskih opekotina 55,9%, inhalacionih povreda 61,9%, opekotina kod osoba sa povećanim rizikom 41,0% i od opekotina sa udruženim povredama 100% povređenih. Kod osoba sa opekotinama na preko 10% UPT (n = 145) infuziona terapija data je kod 87 bolesnika, analgetska terapija kod 45, kortikosteroidi kod 29, antibiotici kod 23 i oksigenoterapija kod 14 povređenih. Od inicijalnih postupaka, ispiranje rana učinjeno je kod 14,4% opekotina, skidanje odeće i obuće kod 29,6%, elevacija donjih ekstremiteta kod 8,9% i utopljavanje kod 7,6% povređenih. Ni kod jednog bolesnika iz ove grupe nisu inicijalno određeni procenti opečenih površina, notirani važni podaci o mehanizmu povređivanja i povređenom i nije sprovedena antitetanusna profilaksa. Zaključak. Veći broj bolesnika sa teškim opekotinama trebalo bi hospitalizovati, a kod opekotina koje zahvataju više od 10% UPT trebalo bi češće primeniti neophodne inicijalne mere lečenja. Sa druge strane, u početnom lečenju opekotina trebalo bi da se izbegavaju nepotrebni ili štetni postupci.

Ključne reči

opekotine; trijaža; hospitalizacija; lečenje; greške

Reference

PubMedKoBSON

*** (1984) Appendix B to hospital resources document: Guidelines for service standards and severity classifications in the treatment of burn injury. American Burn Association. Bull Am Coll Surg, 69(10): 24-8

CrossRefPubMedKoBSON

Allison, K. (2002) The UK pre-hospital management of burn patients: Current practice and the need for a standard approach. Burns, 28(2): 135-42

Demling, R.H., LaLonde, C., ur. (1989) Burn trauma. New York: Thieme Medical Publishers

PubMedKoBSON1

Fish, R.M. (1999) Electric injury, part I: Treatment priorities, subtle diagnostic factors, and burns. J Emerg Med, 17(6): 977-83

CrossRefKoBSON

Herndon, D.N., Spies, M. (2001) Modern burn care. Seminars in Pediatric Surgery, 10(1): 28

PubMedKoBSON

McGill, V., Kowal-Vern, A., Gamelli, R.L. (2000) Outcome for older burn patients. Arch Surg, 135(3): 320-5

Roth, J.J., Hughes, W.B. (2004) The essential burn unit handbook. St. Louis: Quality Medical Publishing

CrossRefPubMedKoBSON

Wedler, V., Kunzi, W., Burgi, U., Meyer, V.E. (1999) Care of burns victims in Europe. Burns, 25(2): 152-7