Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2010, vol. 67, br. 3, str. 229-235
Uporedna analiza audiometrijskih i impedancmetrijskih nalaza kod radnika izloženih dejstvu industrijske buke različitog vremenskog trajanja
aKlinički centar Kragujevac, Klinika za otolaringoologiju
bInstitut zaštite na radu 'Crvena Zastava', Kragujevac
cVisoka zdravstvena škola strukovnih studija, Beograd
dUniverzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka

e-adresadjz-orld@EUnet.rs
Sažetak
Uvod/Cilj. Industrijska buka stvara se u fabričkim halama za vreme odvijanja tehnoloških procesa i svoje štetno dejstvo prvenstveno ispoljava na organ čula sluha, te dovodi do oštećenja kod preosetljivih osoba. Cilj našega rada bio je da se izvrši detaljna analiza audiometrijskih, a, naročito, impedancmetrijskih parametara kod radnika koji su različito vreme u toku radnog procesa izloženi dejstvu industrijske buke. Metode. Ispitivanje je obuhvatilo grupu industrijskih radnika iz pogona 'Kovačnice' u sastavu složene radne organizacije 'Zastava', gde se u toku radnog procesa stvara buka iznad dozvoljenih granica. Ispitivano je ukupno 173 radnika podeljenih u tri grupe. Prvu grupu činili su radnici n = 116, (232 uva), koji su sve radno vreme provodili u hali sa prekomernom bukom, drugu, njih 41 (82 uva) koji su u tim uslovima provodili polovinu radnog vremena i treću grupu, njih 16 (32 uva) koji su radili pod istim uslovima i imali uredan sluh (kontrolna grupa). U ispitivanju su učestvovali samo radnici čija anamneza i prethodni pregledi nisu pokazivali znake oštećenja sluha usled bolesti, povreda i drugih štetnih faktora, kako bi se povećala sigurnost da nalazi vezani za sluh potiču isključivo od delovanja određene industrijske buke. Rezultati. Dobijeni rezultati audiometrijskih ispitivanja pokazali su da je 90,75% radnika imalo različite stepene oštećenja sluha, a da je 9,25% radnika imalo uredan sluh, iako su radili pod istim uslovima. Teži stepen oštećenja sluha nađen je kod radnika prve grupe. Timpanometrijski, kod najvećeg broja ušiju radnika prve grupe (65,52%) nađena je vrednost komplijanse iznad 0,9 cm3, a kod radnika druge grupe (59,75%) vrednost komplijanse od 0,5 do 0,9cm3. Kod radnika treće grupe, kod svih ušiju nalazi su bili u granicama od 0,1 do 0,9 cm3. Srednja vrednost praga refleksa na 500 Hz i 1 000 Hz kod prve grupe (98,56 dB) povećana je u odnosu na prag refleksa druge (95,60 dB) i treće (84,38 dB) grupe. Na višim frekvencijama, 2 000 Hz i 4 000 Hz, nađeno je povećanje praga refleksa kod prve (99,05 dB) i druge grupe (97,60 dB) u odnosu na treću grupu (86,40 dB). Amplituda stapedijalnog refleksa bila je najmanja kod prve grupe, srednje vrednosti amplitude na 500 Hz iznosile su 2,31, na 1 000 Hz 1,38, na 2 000 Hz 1,00 i na 4 000 Hz 0,3. Kod druge grupe srednje vrednosti amplitude iznosile su na 500 Hz 2,52, na 1 000 Hz 1,80, na 2 000 Hz 1,30 i na 4 000 Hz 0,5. Kod grupe radnika sa neoštećenim sluhom srednje vrednosti amplitude na 500 Hz iznosile su 2,36, na 1 000 Hz 2,45, na 2 000 Hz 2,50 i na 4 000 Hz 2,08. Merenjem uzlaznih i izlaznih uglova našli smo da najveći broj ušiju radnika prve i druge grupe ima uzlazni ugao od 41 do 50°, a ušiju radnika sa neoštećenim sluhom od 31 do 50°. Izlazni ugao kod najvećeg broja ušiju prve i druge grupe bio je od 16 do 35° i kod radnika sa neoštećenim sluhom od 26 do 35°. Zaključak. Ovo audiometrijsko i impedancmetrijsko ispitivanje pokazalo je da je za mogućnost sluha važan ne samo prag sluha iskazan na audiometrijskoj krivoj po pojedinim frekvencijama, već i prag neprijatnosti i bola na većim intenzitetima, što pokazuje pojava stapedijalnog refleksa. Ukoliko je slušno polje između praga sluha i praga akustičkog refleksa uže, mogućnosti slušne percepcije manje su usled pojave rekrutmana.
Reference
Borg, E., Nilsson, R., Liden, G. (1979) Fatigue and recovery of the human acoustic stapedius reflex in industrial noise. J Acoust Soc Am, 65(3): 846-8
Borg, E., Nilsson, R. (1984) Accoustic reflex in industrial noise. u: Silman S. [ur.] The acoustic reflex, J Acoust Soc Am, 413-437
Bouccara, D., Ferrary, E., Sterkers, O. (2006) Effects of noise on inner ear. Med Sci, 22(11): 979
Bovo, R., Ciorba, A., Martini, A. (2007) Genetic factors in noise induced hearing loss. Audiological Medicine, 5(1): 25
Cabani, F.T. (2005) The effects of noise on health. Revista de enfermería, 28(2): 26-31
Ciardo, A., Garavello, W., Leva, M., Graziano, B., Gaini, R.M. (2005) Reversed ipsilateral acoustic reflex: A study on subjects treated with muscle relaxants. Ear and hearing, 26(1): 96-103
di Giovanni, J.J., Ries, D.T. (2007) Stapedial reflex and ears with high static acoustic admittance. American journal of audiology, 16(1): 68-74
Golding, M., Doyle, K., Sindhusake, D., Mitchell, P., Newall, P., Hartley, D. (2007) Tympanometric and acoustic stapedius reflex measures in older adults: The Blue Mountains Hearing Study. Journal of the American Academy of Audiology, 18(5): 391
Konings, A., van Laer, L., Pawelczyk, M., Carlsson, P., Bondeson, M., Rajkowska, E., Dudarewicz, A., Vandevelde, A., Fransen, E., Huyghe, J., Borg, E., Sliwinska-Kowalska, M., van Camp, G. (2007) Association between variations in CAT and noise-induced hearing loss in two independent noise-exposed populations. Human molecular genetics, 16(15): 1872-83
Moon, I.S. (2007) Noise-induced hearing loss caused by gunshot in South Korean military service. Military medicine, 172(4): 421-5
Mrena, R., Ylikoski, M., Mäkitie, A., Pirvola, U., Ylikoski, J. (2007) Occupational noise-induced hearing loss reports and tinnitus in Finland. Acta Oto-Laryngologica, 127(7): 729
Pykko, I., Toppila, E., Zou, J., Kentala, E. (2007) Individual susceptibility to noise induced hearing loss. Audiological Medicine, 5(1): 41
Quaranta, A., Scaringi, A., Fernandez-Vega, S., Quaranta, N. (2003) Effect of ipsilateral and contralateral low-frequency narrow-band noise on temporary threshold shift in humans. Acta oto-laryngologica, 123(2): 164-7
Simonović, M., Kalić, D., Pravica, P. (1982) Naise: Harmful effects, estimation and protection. Niš: Institut za dokumentaciju zaštite na radu
Sliwińiska-Kowalska, M., Pawelczyk, M., Kowalski, T.J. (2006) Genetic factors in susceptibility to age- and noise-related hearing loss. Polski merkuriusz lekarski, 21(124): 384-8
Sliwińska-Kowalska, M., Dudarewicz, A., Kotyło, P., Zamysłowska-Szmytke, E., Pawlaczyk-Małgorzata,, Gajda-Szadkowska, A. (2006) Individual susceptibility to noise-induced hearing loss: Choosing an optimal method of retrospective classification of workers into noise-susceptible and noise-resistant groups. International journal of occupational medicine and environmental health, 19(4): 235-45
Yavuz, H., Caylakli, F., Cagici, C.A., Yilmaz, I., Atas, A., Ozluoglu, L.N. (2007) Reversed ipsilateral acoustic reflex pattern. Journal of otolaryngology, 36(5): 274-81
Živić, Đ. (1985) Significance of impedancemetry in prevention and diagnosisng of noise-induced hearing fatigue and hearing damage [dissertation]. Belgrade: School of Medicine
Živić, Đ., Živić, Lj. (2001) Naise, hearing fatigue and impedancemetry. Kragujevac: School of Medicine
Živić, Lj. (2005) Naise impact on stapedial reflex quality changes [dissertation]. Belgrade: School of Medicine
Živić, Lj. (2005) Significance of acoustic feflex estimation used as adjuvent screening method of monitoring of auditive noise effects. Medicinski časopis, 1: 19
Živić, L., Živić, Đ. (2003) Promene parametara akustičkog refleksa pod dejstvom buke. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, vol. 131, br. 9-10, str. 365-369
Živić, L., Živić, Đ. (2005) Importance of impedancemetry in estimation of auditive effects of industrial noise. Mobility and Vehicle Mechanics, vol. 31, br. 3-4, str. 31-39
Živić, L., Živić, Đ., Stojanović, S. (2004) Impedancmetrija. Medicus, vol. 5, br. 2, str. 36-40
Živić, L., Živić, Đ. (2002) Hearing fatigue recording. Acta otorinolaryngologica Serbica, 1-2: 1053-5
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: originalan članak
DOI: 10.2298/VSP1003229Z
objavljen u SCIndeksu: 27.04.2010.

Povezani članci

Srps arh celokup lekarstvo (2010)
Subjektivne tegobe mladih osoba izazvane prekomernim slušanjem glasne muzike
Budimčić Milenko, i dr.

Vojnosanitetski pregled (2018)
Uticaj bojevog gađanja iz automatske puške na čulo sluha kod profesionalnih vojnih lica
Živaljević Zvonko, i dr.

Srps arh celokup lekarstvo (2003)
Promene parametara akustičkog refleksa pod dejstvom buke
Živić Ljubica, i dr.

prikaži sve [4]