Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2
članak: 1 od 1  
Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici
2015, br. 33, str. 237-245
jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
objavljeno: 05/10/2018
Creative Commons License 4.0
Monetarna politika i jeftin novac
aInstitut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd
bUniverzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet

e-adresa: pera@diplomacy.bg.ac.rs, aca@ekof.bg.ac.rs

Sažetak

Centralne banke preduzimaju set drugih mera u situacijama kada klasični instrumenti monetarne politike nemaju značajnijih uticaja na makroekonomske agregate. To se dešava kad referentna kamatna stopa dostigne najniži mogući nivo. Od početka 2015. godine svedoci smo intenzivnog medijskog praćenja ekonomskih dešavanja, pre svega u monetarnoj sferi, u domenu evrozone, ali i na ukupnom prostoru Evropske unije. U pitanju je ubrizgavanje novca u finansijski sistem novim emisijama evra, potom snižavanje kamatnih stopa, što dovodi do politike 'jeftinog novca'. Svet se isuviše promenio da bi dolar ili evro mogli biti isključiva podloga globalnih finansija. S druge strane, postkrizni svet iziskuje novu podlogu monetarne arhitekture: taj temelj ne može biti jedna valuta, već 'drevni novac' u obliku zlata. Novac nije samo ekonomska pojava nego totalna društvena činjenica, koja opredeljuje način života gotovo svih ljudi.

Ključne reči