Oralna vakcinacija je prvi put započeta kao metoda za iskorenjivanje besnila na terenu u Švajcarskoj 1978, a posle 1984. godine nekoliko zemalja Evropske unije je takođe uvelo ovu praksu. Zahvaljujući oralnoj vakcinaciji, u nekim evropskim zemljama danas nema besnila kod terestrijalnih životinja. U Sloveniji, posle prve eksperimentalne oralne vakcinacije i ispitivanja modela vakcinisanja od 1988 do 1992, primenjuju se prolećno-jesenje kampanje od 1995. godine. Model oralne vakcinacije divljači zahteva 16-20 mamaca po kvadratnom kilometru u teritoriji na kojoj se obavlja vakcinacija. Mamci su raspoređeni iz aviona. Razbacani su sa visine od 300 do 500 m. Putanje aviona su bile na razmaku od 1000 m. Dve vakcine su korišćene u kampanjama vakcinisanja. Lysvulpen®, proizvod čekoslovačke kompanije Bioveta, postavljen je u jugozapadnom delu zemlje, a Fuchsoral®, nemačke kompanije Impfstoffwerk Dessau-Tornau, postavljen je u istočnom delu Slovenije. Uočen je brzi pad slučajeva besnila od 1995 do 1999, kada je primenjivan program oralne vakcinacije u celoj teritoriji putem raspoređivanja mamaca iz aviona. Godine 1999, laboratorijski je potvrđeno samo 6 slučajeva besnila, dok je dokumentovano 1089 slučajeva besnila 1995. godine. Od 14 slučajeva besnila otkrivenih 1998, 12 se nalazilo kao ostrvo unutar kruga u radijusu od 30 km u sredini teritorije pokrivene vakcinama. Godina 2000. i 2001, pojava besnila je ponovo bila veća, tako da je 2002. odlučeno da se promeni sistem raspoređivanja mamaca. Uveden je sistem vakcinacije putem unakrsnih letova na određenim površinama. Sledeće godine (2002), posle promene strategije vakcinacije, naglo je opao broj pozitivnih slučajeva i bilo je samo 15 slučajeva 2002, a 8 slučajeva 2003. godine i to blizu granice sa Hrvatskom, gde nije obavljena vakcinacija.

besnilo; iskorenjivanje; Slovenija