članak: 1 od 1  
Izgradnja
2003, vol. 57, br. 5, str. 145-156
jezik rada: srpski
pregledni članak
Masovna nadgradnja kao degenerativni faktor urbane rekonstrukcije
Beograd

Sažetak

U uslovima gašenja socijalne stambene izgradnje i opšte ekonomske krize u našoj zemlji, masovna nadgradnja stambenih i drugih zgrada nametnula se ne samo kao dominantan instrument stambene politike, već i kao najznačajniji faktor urbane rekonstrukcije. Imajući u vidu da je nadgradnja na izgled veoma povoljan i ekonomičan vid ublažavanja stambene nestašice, skoro svi subjekti (budući i deo starih stanara, manji investitori i izvođači, projektanti i političari), sledeći svaki svoje specifične interese, postižu konsenzus o opravdanosti nadgrađivanja 90-tih godina i intenziviraju broj i obim operacija. Međutim, nadgradnja obiluje i ozbiljnim rizicima, kao i nizom subjektivnih i objektivnih nedostataka koji njenu masovnu i nekontrolisanu primenu stavljaju pod znak pitanja. Urbanistički pokazatelji se pogoršavaju, noseća konstrukcija i instalacione mreže preopterećuju, arhitektura degradira, a kvalitet stanovanja u mnogim aspektima pogoršava. U ovom radu navedeni su neki od problema sa kojima se suočavaju učesnici u nadgradnji uz više pratećih ilustracija. U zaključku se preporučuje sprovođenje jednog obimnog i multidisciplinarnog istraživačkog projekta koji bi objektivno ispitao sve navedene, kao i druge probleme i dao konkretne preporuke. Ove preporuke bi zatim trebalo ugraditi u postojeću i novu regulativu, uz obavezu strogog poštovanja iste. Nadgradnju ne treba ni anulirati niti potencirati, već u svakom pojedinačnom slučaju krajnje objektivno i svestrano analizirati sve njene prednosti i nedostatke, kako bi se izbegle današnje zloupotrebe i donele najprimerenije odluke.

Ključne reči

urbana rekonstrukcija; nadgradnja