Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:19
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:19
članak: 1 od 1  
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu
2015, br. 69, str. 13-28
jezik rada: engleski
vrsta rada: naučni članak
objavljeno: 29/07/2015
doi: 10.5937/zrpfni1569013V
Evropski model ustavnog pravosuđa
aUniverzitet u Beogradu, Pravni fakultet + Constitutional Court of the Republic of Serbia
bUniverzitet u Nišu, Pravni fakultet + Constitutional Court of the Republic of Serbia

Sažetak

Nema sumnje da su opšte premise, funkcije i kompetencije ustavnog pravosuđa u evropskom prostoru u značajnoj meri standardizovane, inter alia, u njenoj dimenziji normativne kontrole prava. Polazeći od zajedničkih nadležnosti ustavnih sudova, može se utvrditi dalja velika sličnost ustavnih rešenja u državama sa specijalnim ustavnim sudom, kako u pogledu predmeta ustavne kontrole (normativni i pojedinačni akti suverenih formi - odluke redovnog pravosuđa ili upravni akti), te načina njenog aktiviranja, tako i u samom postupku kontrole i pravnom dejstvu odluka ustavnih sudova. Zbog toga je moguće govoriti o postojanju jednog jedinstvenog modela ustavnog pravosuđa u Evropi koje se ponajviše oslanja na nemačko-austrijski model ustavnog sudstva. Ustavno sudstvo u nizu država, uključujući Republiku Srbiju, zadobija ulogu opšteg kontrolora zakonodavstva, izvršenja i ordinarnog sudstva. Mada to znači da evropski ustavni sudovi sve više postaju 'sudovi običnih ljudi', ipak, oni zadržavaju karakter nezavisnih institucija, koje, rešavajući izuzetno ozbiljne, objektivne ustavne konflikte i nadalje zauzimaju mesto na 'preseku prava i politike'. S druge strane, vanredno aktivna uloga ustavnog sudstva u kontroli prava dovela je do toga da u doktini sve više pristalica nailazi stanovište da ustavno pravosuđe predstavlja svojevrsnu, specijalnu vlast ustavne kontrole, koja bi po svojoj prirodi bila posebna, 'četvrta' grana državne vlasti. Za Ustavni sud Republike Srbije može se očekivati da će i nadalje njegovi prioriteti biti ocena ustavnosti zakona, ali sve više i ispitivanje njihove konformnosti sa međunarodnim ugovorima,u procesu harmonizacije domaćeg prava sa pravom EU, kao i neposredno odlučivanje o povredi osnovnih prava čoveka. Glavni zadatak, međutim, biće rešavanje problema hiperinflacije ustavnih žalbi koja preti da u potpunosti uruši funkcionalnu sposobnost Ustavnog suda i potpuno parališe njegov rad.

Ključne reči

Reference

Birlein, B. (2013) Verfassungsgerichtsbarkeit - Stand und Ausblick. u: Internationale Konferenz anlasslich des 50-jahrigen Bestehens des Verfassungsgerichts der Republik Serbien, 17 October, Belgrade, pp. 281-285
Geiger, W. (1981) Einige Besonderheiten im verfassungsrchtlichen Prozess. Vortrag, Gehalt am 19. 3. 1980
Häberle, P. (1976) Verfassungsprozessrecht als konkretisiertes Verfassungsrecht. Juristenzeitung, S. 377-384
Marković, R. (2008) Ustovno provo i političke institucije. Beograd: Sl. Glasnik
Öhlinger, Cf.Th. (2000) Verfassungsrecht. Wien, 4. Aufl
Pestalozza, Cf.Ch. (1991) Verfassungspozessrecht. München, 3. Aufl
Stojanović, D., Vučić, O. (2009) Domašaj ustavnosudskog ispitivanja odluka redovnih sudova u postupku odlučivanja o ustavnim žalbama građana. Pravni život, 534(14): 879-895
Stojanović, S. (2013) Premise ustavnog pravosuđa i njihovo ostvarivanje u praksi Ustavnog suda Srbije. u: Uloga iznačaj Ustavnog suda u očuvanju vladavine prava 1963-2013, Beograd, str. 112-136
Sweet, A.S. (2002) Constitutional Courts and Parliamentary Democracy. West European Politics, 25(1): 77-100
Vučić, O., Petrov, O., Simović, D. (2010) Ustovni sudovi bivših jugoslovenskih republiko. Beograd
Vučić, O. (2012) Izbor i sastav ustavnih sudova - mukotrpan put dostizanja evropskih standard. u: Perspektive implementocije evropskih stondordo u pmvni sistem Srbije, Beograd, Zbornik radova, str. 132-146
Walter, R., Mayer, H. (2000) Bundesverfassungrecht. Wien, 9. Aufl