Savremena literatura i istraživanja koja se bave nastavom engleskog jezika na mlađem uzrastu smatraju da je pričanje priča idealno sredstvo za kontekstualizaciju nastave stranog jezika jer omogućava učenicima da se sretnu sa autentičnim jezikom (Nikolov i dr., 2007), da usmere pažnju na značenje, a ne na formu i gramatičke konstrukcije, da diskutuju o temama koje su im bliske i interesantne i da pri tome uživaju kako u priči, tako i u jezičkim aktivnostima vezanim za priču. Time pričanje priča podstiče kako lingvistički, tako i socijalni, kognitivni i emocionalni razvoj mlađih učenika i zadovoljava osnovne uslove neophodne za uspešnu nastavu stranog jezika (Brewster i dr., 2004; Cameron, 2008; Curtain & Dahlberg, 2010; Shin & Crandall, 2014; Wright, 2009). Iako savremena pedagogija naglašava značaj upotrebe priča u nastavi stranog jezika, one još nisu našle svoje mesto u osnovnoškolskom nastavnom programu za engleski jezik u Srbiji. Polazeći od činjenice da priče imaju značajnu ulogu u nastavi maternjih jezika u Srbiji, kao y da je engleski jezik obavezan nastavni predmet od prvog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Nastavni plan i program za osnovno obrazovanje i vaspitanje, 2008), primećuje se neusaglašenost nastave engleskog jezika u pogledu uloge priča. Rad istražuje efikasnost upotrebe priča u nastavi engleskog jezika na mlađem uzrastu. U njemu se najpre objašnjavaju razlozi za upotrebu priča, a zatim se ukazuje na potrebu da se nastavnici engleskog jezika u Srbiji bolje upoznaju sa praktičnim aspektom upotrebe ove metode, pošto je pilot-istraživanje sprovedeno u Srbiji početkom 2013. godine pokazalo da se pričanje priča koristi u veoma maloj meri u nastavi (samo 10% ispitanika koristi priče u nastavi često, 25% jednom mesečno, dok 9% ispitanika koristi priče jednom u polugodištu), iako većina učesnika ankete iskazuje pozitivan stav prema ovoj metodi i svesna je njenih prednosti za jezički, socijalni i emocionalni razvoj učenika. Najzad, rad pokazuje kako se uspeh u nastavi engleskog jezika na mlađem uzrastu može ostvariti upotrebom priča i daje konkretne predloge u pogledu izbora priča za korišćenje u prva četiri razreda osnovne škole, kao i čitav niz nastavnih aktivnosti koje se mogu primeniti u sve tri faze pričanja priča (pre, u toku, i posle pričanja priča). Smernice koje rad daje za pripremu nastavnih aktivnosti vezanih za pričanje priča imaju za cilj da pomognu nastavnicima u primeni ove metode. Zaključuje se da pričanje priča ima veliki potencijal za kontekstualizaciju nastave engleskog jezika, i da, iako postavlja velike zahteve nastavnicima engleskog jezika, treba da bude korišćeno redovno u nastavi na mlađem uzrastu.