Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:2
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 1 od 1  
Pravo - teorija i praksa
2009, vol. 26, br. 5-6, str. 66-82
jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni članak

Karakteristike lokalne samouprave zemalja u tranziciji
Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Pravni fakultet

Sažetak

Lokalna samouprava, kao jedna od najvažnijih društvenih, ali i ustavnih institucija se sagledava u svetlu opšte demokratizacije, ali i prilagođavanja organizacije i nadležnosti koje joj se poveravaju stvarnim potrebama lokalnih zajednica, ekonomskim prilikama i potencijalima, te izbegavanju bilo kakve mogućnosti da se proširenjem njene nadležnosti podstaknu dezintegracioni procesi i oslabi jedinstvo zemlje. Iako među državama u tranziciji postoje velike razlike u regulisanju lokalne samouprave, mogu se konstatovati i određene sličnosti, te prepoznati zajedničke tendencije. U svakoj od zemalja u tranziciji lokalna samouprava uživa ustavni status Garantuje se autonomija jedinica lokalne samouprave, pravni položaj lokalne samouprave precizno je regulisan zakonima, za vršenje izvornih nadležnosti jedinicama lokalne samouprave se obezbeđuju i izvorni prihod, a građani neposredno biraju predstavnička tela i ostavljena im je veća mogućnost za neposredno učešće u vršenju javnih poslova Grubo rečeno, mogli bi izdvojiti dve grupe zemalja s obzirom na broj nivoa teritorijalnog organizovanja lokalne samouprave. U prvoj grupi su države u kojima postoji samo jedan nivo teritorijalnog organizovanja lokalne samouprave. U drugoj grupi zemalja, uz opštinski nivo, koji tradicionalno ima lokalnu samoupravu, drugi nivo - okruzi i oblasti - takođe imaju neke elemente samouprave i lokalne autonomije. U pogledu određivanja nadležnosti jedinica lokalne samouprave postoje dva principa, a to su: 1) princip enumeracije, za kojim posežu sve zemlje navedene države, a sastoji se u nabrajanju nadležnosti; 2) princip opšte klauzule, odnosno subsidijarnosti, koji je u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava je neretko, u svakoj od zemalja koje su bile predmet analize u ovome radu, neefikasna, suočena sa brojnim problemima koje sama ne može da reši. Konstantan je odnos nerazumevanja, napetosti, nepoverenja i nedostatka koordinacije između jedinica lokalne samouprave u svakoj od zemalja i centralnih nivoa vlasti. S obzirom na sličnu prirodu problema u svakoj od ovih zemalja, razmena međusobnih iskustava u ovoj oblasti, umesto pukog prepisivanja rešenja zapadnih demokratija, može biti od suštinskog značaja za rešenje otvorenih pitanja uređenja i funkcionisanja lokalne samouprave.

Ključne reči

Reference

*** (1992) Ustav na Republika Makedonija
*** (1990) Ustav Republike Hrvatske
*** (1992) Ustav Republike Srpske
*** (2006) Ustav Republike Srbije
*** (2004-2005) Zakon o lokalnoj samoupravi. Službeni glasnik Republike Srpske, broj 101/ 04, 42/05 i 118/05
*** Zakon o principima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine. www.gorazde.ba
*** Lokalna samouprava - zakoni i uredbe u Republici Hrvatskoj. www.vlada.hr/hr/preuzimanja/zakoni_i_uredbe/lokalna_samouprava
*** Lokalna samouprava u Srbiji. Službeni glasnik, www.slglasnik.com/index
*** (1995) Ustav Bosne i Hercegovine
Đurđev, A.B. (1997) Lokalna samouprava. Novi Sad: Pravni fakultet - Centar za izdavačku delatnost
Komšić, J. (2002) Uvod u demokratiju i lokalnu samoupravu osnovne ideje, institucije i procedure. Novi Sad: Centar za regionalizam
Milkov, D. (1997) Upravno pravo. Novi Sad: Pravni fakultet - Centar za izdavačku delatnost, I - uvodna i organizaciona pitanja
Savet Evrope (1985) Evropska povelja o lokalnoj samoupravi. Strazbur
Vlatković, M. (2009) Pravo lokalne samouprave. Novi Sad: Pravni fakultet za privredu i pravosuđe
Zlokapa, Z. Komparativni pregled lokalne samouprave u Danskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i BiH. www.soros.org.ba/docs_lokalna_uprava/razvoj_modela_visetipskih_jedinica_lokalne_samouprave_u_bih