Ritovi predstavljaju specifičan vid vlažnih staništa karakterističan za okolinu velikih reka u Vojvodini. Rezultati dosadašnjih istraživanja potvrđuju neusaglašena shvatanja u vezi sa definisanjem pojma rit. Neki od indikatora za definisanje i određivanje granica ritova su geomorfološkog, hidrološkog i biogeografskog karaktera. Veoma je važno principu za razgraničenje i definisanje pojma rit dodati i antropogeni kriterijum. Melioracijskim radovima znatne površine ritskih područja su isušene, a neke su pretvorene i u oranice. Neke druge su uspele da zadrže odlike koje su pretežno karakteristične za ovaj tip vlažnih staništa. Neusaglašenost shvatanja o određivanju pojma rit ima uticaja na korišćenje ovih prostora. U stručnoj i naučnoj literaturi je uobičajeno koristiti pojam ideje mudrog korišćenja ovakvih prostora, koje je u tesnoj vezi sa održivim korišćenjem i održivim razvojem. Najčešće aktivnosti od strane ljudi u vojvođanskim ritovima su šumarstvo, ribarstvo, prerada trske, a u poslednje vreme i turizam. Svaka od navedenih delatnosti se na specifičan način odražava na prirodne resurse i ekosisteme ritova. Preovlađuje mišljenje da ove aktivnosti nisu dovoljno međusobno usklađene i usaglašene sa resursima ritova. U budućnosti bi, shodno ideji očuvanja ovih prostora, trebalo mnogo očekivati od aktivnosti zaštite prirode. Mnogobrojne celine ritova u Vojvodini već sada uživaju neki status zaštite (Monoštorski, Apatinski, Koviljsko-petrovaradinski rit). Pošto je jedan od standarda održivog razvoja nekog prostora vezan i za proglašavanje zaštićenih prirodnih dobara, očekuje se da bi ovakav trend mogao znatno doprineti kvalitetnijem korišćenju ritova, pa tako i očuvanju prirode i njenih izvornih odlika.

natural resources; nature preservation; reeds marshland; sustainable development