Pet sorti hmelja je ekstrahovano primenom metode superkritične fluid ekstrakcije (SFE) i ugljendioksida (CO2) kao ekstragensa. Ekstrakcija (50,0 g hmelja pri protoku CO2 od 97.725 L/h) je vršena u dva stepena: 1. Ekstrakcija na 150 bar i 40°C u vremenu od 2,5 h (dobijen je uzorak serije A) i, nakon toga, isti uzorak hmelja je ekstrahovan pri sledećim uslovima: 2. Ekstrakcija na 300 bar i 40°C u vremenu od 2,5 h (dobijen je uzorak serije B). Sorta hmelja Magnum je odabrana za ispitivanje kinetike ekstrakcije. Za kvalitativnu i kvantitativnu analizu dobijenih ekstrakata hmelja primenjena je GC-MS metoda. U uzorcima serije A su detektovane dve (α-humulen i β -kariofilen) od četiri uobičajene komponente arome hmelja. Osim toga, izomerizovane α-kiseline i visok sadržaj β-kiselina su detektovani u uzorcima serije A. Sadržaj α-kiselina u uzorcima serije B je bio najveći u ekstraktu sorte Magnum (pripada gorkim sortama hmelja). Mali sadržaj α-kiselina u svim ostalim uzorcima hmelja, odnosno u njihovim ekstraktima, je ispod vrednosti koja je propisana za sadržaj α-kiselina u hmelju.

Humulus lupulus; Cannabinaceae; hop extraction; supercritical carbondioxide