Od 1804. godine traju napori Srbije da, oslobođena tuđe vlasti, izgradi državu evropskog tipa. Te napore pokazuje stvaranje mnogobrojnih ustanova među koje spada i statistika. U prvom delu rada dat je prikaz statistike u Srbiji pre osnivanja posebne statističke službe, u ustaničkom i postustaničkom razdoblju do 1862. godine. U vreme ustanaka prikupljani su statistički podaci iako ne sistematski. Posle Drugog ustanka obavljanje državnih poslova nije bilo moguće bez statistike. Tako se već od 1834. godine uvodi obaveza redovnih petogodišnjih popisa stanovništva. Ustavobraniteljski režim, od 1842. do 1858. godine, znatno je unapredio državne ustanove. Za potrebe tih ustanova nastaju statistika spoljne trgovine, unutrašnjeg prometa robe i statistika cena i nadnica. Od 1859. do 1878. godine Kneževina Srbija nastavlja da izgrađuje svoje državne ustanove. U 1862. godini je, ukazom kneza Mihaila, za obradu podataka iz svih grana državne uprave zaduženo ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija. Već 1864. godine iz ekonomskog se izdvaja odeljenje za statistiku, u okviru istog Ministarstva. Time je stvorena posebna državna statistička služba u vidu centralnog organa za poslove te vrste. Zahvaljujući odeljenju za statistiku rad svih ustanova koje su prikupljale podatke postaje organizovaniji, redovniji i uredniji. O tome svedoči serija "državopisa" sa čijim se izdavanjem počelo 1863. godine. U ovim publikacijama statistička služba je objavila podatke o stanovništu, poljoprivredi i trgovini i time prikazala najveći deo tadašnje stvarnosti zemlje. Prvobitno odeljenje kasnije dobija naziv Uprava za statistiku. Iz okvira Ministarstva finansija statistika 1882. godine prelazi u sastav Ministarstva narodne privrede. U 1881. godini donet je Zakon o ustrojstvu statistike. Srbija je 1878. godine na Berlinskom kongresu, priznata za samostalnu državu pa je došlo do poleta u ponovnom razmatranju statusa i uslova za rad državnih službi. Pored centralne Uprave za statistiku opstale su statističke aktivnosti pojedinih ministarstava. Uloga vodećih ljudi je izuzetno značajna na počecima velikih poslova i u vremenima važnih, korenitih promena u društvu ili u pojedinoj državnoj službi. Statistika Srbije imala je sreću da je sve vreme vode starešine velikih znanja i sposobnosti. Dr Vladimir Jakšić (1824–1899) upravljao je statističkom službom od 1862. do 1888. godine. Dr Bogoljub Jovanović (1839– –1924) zauzeo je položaj starešine srpske statistike odmah posle Vladimira Jakšića. Penzionisan je 1907, kada ga je nasledio dr Dragiša Đurić (1858– –1924) na mestu starešine Uprave za statistiku. Posle balkanskih i Prvog svetskog rata, postao je prvi rukovodilac državne statistike Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Publikacije su najbolja mera statističkih dostignuća. Tokom godina u Državopisu se ustalilo sedam grana državne statistike. to su popis ljudstva, kretanje stanovništva, javna nastava, narodna privreda – poljoprivreda, trgovina, cene i krivično suđenje. Državopisi prestaju da izlaze 1894. godine. Zamenjuje ih serija Statističkih godišnjaka. Pored državopisa i godišnjaka statistička služba je izdavala i druge publikacije. To su knjige i sveske ograničene na jednu oblast. Skup svih ovih izdanja danas predstavlja impozantnu građu za proučavanje prošlosti Srbije. Dvadeset državopisa, trinaest godišnjaka, trideset i jedna posebna knjiga i sedamnaest svezaka rezultata statističkih istraživanja, objavljenih od 1863. do 1914. godine, predstavljaju plod stručnog, upornog i požrtvovanog rada srpskih statističara. Saznanja do kojih se dolazilo posredstvom statistike svojevremeno su mnogo značila za državnu politiku i narodnu svest. Korišćenje statističkih podataka vremenom je postojalo potpunije i umesnije. Metodi istraživanja primenjeni u statističkoj službi Srbije, od početaka pa do Prvog svetskog rata, pripadaju ranijim fazama razvoja statističke teorije. Ni u drugim zemljama nije bilo drugačije. Statistička služba Srbije ostvarila je velik napredak od svog osnivanja 1862. godine do izbijanja Prvog svetskog rata. Za tih pola veka izmenili su se status države, teritorija zemlje, napredovali su privreda i kultura i učvršćivala se organizacija državne uprave. Statistika je uspevala da re- šava zadatke svog vremena i da se poboljšava. Program rada statistike vremenom je postojao sve širi. Kako se razvijala koja grana državne uprave, tako su nastajali novi zadaci u statistici. Odeljenje za statistiku staralo se za prikupljanje i obradu podataka koje koristi veći broj grana državne uprave kao i za istraživanja za koje se nije zanimalo ni jedno ministarstvo posebno. Tako je statistika Srbije postigla visok stepen potpunosti i sa gledišta evropske statističke prakse. Statistička služba Srbije je, bez formalnih obaveza, uvažavala međunarodne norme iz svoje oblasti. Starešine srpske statistike su, prisustvuju- ći zasedanjima Međunarodnog statističkog instituta, imali mogućnosti da prate i teoriju i aktuelnu praksu. Još je Vladimir Jakšić tamo referisao o radu statistike u Srbiji i od kolega dobijao priznanja i ohrabrenja. Srpski statističari su se trudili da pokažu kako je Srbija u stanju da radi što se radi u razvijenijoj i bogatijoj Evropi. Prevodima državopisa i godišnjaka na francuski jezik rezultati domaće statistike se bez bojazni prikazuju i stručnjacima drugih zemalja. Po težnji da objavi sve što je obradila, statistička služba Srbije zaslužuje veoma visoku ocenu. Državopisi, godišnjaci i druge publikacije pružili su savremenicima hiljade stranica brojčane dokumentacije o zemlji i omogućili su da se ta saznanja sačuvaju i za daleku budućnost. Publikovanje podataka počelo je 1863. godine, odmah po osnivanju službe. Uz kraće prekide zbog različitih teškoća, ovaj rad je potrajao do izbijanja Prvog svetskog rata. Time je statistika opisala Srbiju na svoj način, isto tako dobro kao što su to činili predstavnici drugih struka svojim posebnim načinom izražavanja. Prvi svetski rat prekinuo je poluvekovni razvoj statistike u Srbiji. Posle rata nije više bilo posebne srpske države pa ni posebne srpske statistike. Centralizovana državna uprava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca uklopila je statistiku Srbije u jedinstvenu državnu službu za celu zemlju. U 1914. godini se završava razvoj samostalne statistike u Srbiji, dug ceo jedan vek. Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca državne službe se reorganizuju u službe za novu i veću zemlju. Prekida se kontinuitet razvoja srpske statistike, ali ne i dalji život i napredak struke. Beograd je središte jugoslovenske statistike i između dva rata, i posle Drugog svetskog rata. Osim, toga, posle Drugog svetskog rata ponovo se organizuje statistika Srbije, u okviru službe za celu zemlju, ali sa svojim ustanovama, nadležnim za teritoriju Republike, publikujući obimnu statističku građu za to područje.

Srbija 1804-2004; statistika; statističari; statističke ustanove; statističke publikacije