Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [3]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 1 od 1  
Ekonomika preduzeća
2009, vol. 57, br. 7-8, str. 259-283
jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak

Kako iz ekonomije moralnog hazarda preći u ekonomiju inteligentnog upravljanja rizicima - slučaj Srbije
Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet

Sažetak

Globalna kriza o kojoj govorimo poslednjih godinu dana često nas podseća da je ekonomija igračka u rukama političara (gismo science). Prethodno važi čak i za privrede kod kojih je ekonomski racio uvek bio ispred partikularnih interesa. Uzrok sadašnje krize je zamena ortodoksnih ekonomskih principa filozofijom deregulacije, pre svega, u finansijskom sektoru i isključiv interes centralne banke za kontrolu inflacije. U početku se javio rast. Međutim, rast je bio naduvan pošto je emitovana vrednost sa finansijskih tržišta daleko prevazilazila stvorenu vrednost u realnom sektoru. Baloni na tržištu kapitala po osnovu sekjuritizacije kredita za stambenu izgradnju i kreditnih derivata poslali su pogrešan signal investitorima. Nastala je investiciona groznica. Na kraju dana baloni su pukli, javila se nelikvidnost na tržištu kapitala a banke su se zaglavile. Tzv. 'strah od straha' je iz finansijskog sektora prvo prenesen u realan sektor, a zatim u institucije i politički sistem. Apetit za rizik u ekonomiji moralnog hazarda je bio neuobičajeno visok. Pri tome se rizik prenosio (različitim hedž strategijama) umesto da se podnosio. Ekonomija moralnog hazarda je neodrživa pošto ne uspeva da obezbedi satisfakciju svim učesnicima ekonomskih transakcija. Kriza je nastala u ekonomiji, a njeno rešavanje preuzeli su političari. Posledično, proizvodnja vrednosti kao ortodoksni princip ekonomske racionalnosti zamenjen je nekonvencialnim inicijativama oživljavanja 'nesolventnih finansijera' i 'proizvođača gubitaka' pomoću državnih fondova. Iza ovih mera stoji politički pragmatizam kupovanja vremena radi održavanja socijalno prihvatljivog nivoa zaposlenosti. Srbija takođe predstavlja ekonomiju moralnog hazarda s tim da drugi razlozi stoje iza ove kvalifikacije. Moguće je pretpostaviti da će globalna ekonomska kriza u Srbiju delovati još razornije nego u starim i novim (post tranzicionim i nastajućim) kapitalističkim privredama. Glavni razlog za ovakvu bojazan je stanje tranzicionizma u kome se privreda Srbije nalazi i njegove glavne manifestacije: krhka makroekonomska stabilnost, brokerski mentalitet domaćih preduzetnika, nizak prinos na ulaganja i visok regulatorni rizik. U impotentnoj i raštimovanoj privredi visok rizik utiče na pad ekonomskih očekivanja i nizak nivo investicija. Uostalom, dobro je poznato da u plitkoj vodi visok talas ima razornije dejstvo na obalu. Ipak, ostaje nada da globalni problem u maloj privredi, zapravo, i ne predstavlja problem. Ukoliko je to slamka spasa za Srbiju, predstoji nam iskren, marljiv i nedvosmislen rad na afirmaciji ortodoksnih ekonomskih principa kada udarni i povratni talas globalne krize prođu, političari se povuku iz ekonomije, a tržište počne ponovo da šalje nedvosmislene signale investitorima. U makroekonomiji je potrebno obnoviti stare lekcije kako se ne bi ponavljale greške tranzicionizma kada novi svetski ekonomski poredak stupi na scenu. Pri tome ne treba ići predaleko u očekivanjima od ekonomskih politika. Makro-ekonomske politike treba da obezbede stabilnost dok rast aktivnosti zavisi od strategija preduzeća i banaka. Suština izlaska iz krize je u reformama na nivou preduzeća i banaka. Što se tiče poslovne ekonomije i menadžmenta, mali korak u dobrom pravcu je primena koncepta inteligentnog upravljanja rizicima. Suština novog koncepta je da u uslovima smanjenog nivoa ekonomske aktivnosti apetit za rizikom ne sme da padne uprkos povećanju stepena izloženosti rizicima.

Ključne reči

globalna ekonomska kriza; ekonomija moralnog hazarda; izloženost rizicima; sistemski rizik; nesistemski rizik; apetit za rizik; metrika rizika; inteligentno upravljanje rizicima

Reference

Ariely, D. (2009) The end of rational economic. Harvard Busines Review, July-August
Beinhocker, E., Davis, I., Mendonca, L. (2009) The 10 trends you have to watch. Harvard Business Review, July-August
Bremmer, K.P., Schaap, R. (2009) Country assessments. Harvard Business Review, July-August
Đuričin, D. (2008) Srbija: tranzicija i posle u regionu nekadašnje Jugoslavije. u: Miločerski ekonomski forum 2008, Savez ekonomista Srbije
Ferguson, N. (2009) The descent of finance. Harvard Business Review, July-August
Flatters, P., Willmontt, M. (2009) Understanding the post recession consumer. Harvard Business Review, Jul. - Aug
Hull, J. (2007) Risk Management and Financial Institutions. Pearson Prentice Hall
Kotler, P., Caslione, J. (2009) Chaotics: The business of managing and marketing in the age of turbulence. New York: Amacom
Kupiec, P. (1999) Stress testing in a Value at Risk framevork. Journal of Derivatives, No.6
Nuti, M.D. (2009) The impact of the global crisis on transition economies. Ekonomski anali, vol. 54, br. 181, str. 7-20
Porter, M.E., Schwab, K. (2008) The Global Competitiveness Report 2008-2009. New York: Palgrave-MacMillan
Sigal, S. (2008) Value-Based Enterprise Risk Management: the key to unlocking ERM potential. Corporate Finance Review, January-February