Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:2
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:2
članak: 1 od 1  
Hemijska industrija
2010, vol. 64, br. 2, str. 157-163
jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
doi:10.2298/HEMIND091120004H


Akademski koreni hemijskog inženjerstva u XVIII i XIX veku u Srednjoj Evropi
Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za hemiju

e-adresa: tibor.halasi@dh.uns.ac.rs

Projekat

Projekat Ministarstva nauke Republike Srbije, br. EVB 149009D

Sažetak

Koreni hemijskog inženjerstva u Srednjoj Evropi vode do prvih rudarsko-metalurških akademija osnovanih u XVIII veku u gornjoj Ugarskoj i u Kraljevini Bohemiji (deo teritorije Republike Češke). Početke hemijskog inženjerstva treba tražiti u zanatskim veštinama antičkog Egipta, alhemiji, tehničkoj, pneumatičnoj i flogistonskoj hemiji. U Srednjoj Evropi prve akademije rudarstva i metalurgije osnovane su u Sankt Joahimstalu i u Šemnicu i za njih su vezani prvi srpski inženjeri rudarstva Đorđe Branković, Vasilije Božić i Stevan Pavlović, prvi profesor hemije Velike škole u Beogradu Mihajlo Rašković, kao i ugledni profesori Nikola Žakuin, Đovani Skopoli, Ignac fon Born i Kristijan Dopler. Stručne akademije postepeno zamenjuju tehnički univerziteti i naučno-istraživački instituti. Za Rudarsko-metaluršku akademiju u Šemnicu vezan je početak moderne, praktične, laboratorijske nastave hemije.

Ključne reči

hemijsko inženjerstvo; primenjena hemija; rudarsko-metalurška akademija; Šemnic; hemijsko obrazovanje

Reference

Agricolae, G. (1561) De Re Metallica. Basel: Froben, Libri XII
Balázs, L. (1974) Szénésacél. u: A kémia története, Gondolatkiadó, Budapest, pp. 240-255
Báldy, T., Papp, G., Weiszbyrg, T. (1986) Mozart geológus barátai. Természet Világa, 117 (69) 282
Berthelot, M. (1885) Les Origines de L Alchimie. Paris: Georgies Steinheil
Boyle, R. (1661) The sceptical chymist: Or chymico-physical doubts & paradoxes. London: Printed by J. Cadwell for J. Crooke
Bresson, G. (2001) Réaumur, le savant qui osa croiser une poule avec un lapin. Éditions d'Orbestier, Le Château d'Olonne, p. 255
Caley, E.R. (1927) The Stockholm papyrus. Journal of Chemical Education, 4(8): 979
Engewald, G.R. (1982) Georgius Agricola. Leipzig: Teubner Verlagsgesellschaft
Erker, S.L.V. Aula Subterania alias Probier Buch. Franakfurt am M: Johan David Zunner
Evans, R., Weston, J. (2006) Austria, Hungary and the Habsburgs essays on Central Europe. Oxford: Oxford University Press
Franković, D. (1958) Pedagogijska enciklopedija 1895-1906. str. 61-64
Gellert, C.E. (1751) Anfangsgründe zur metallurgischen Chemie. Leipzig
Grdenić, D. (2001) Pneumatska kemija. u: Povjest kemije, Zagreb: Liber, str. 453-482
Hoppe, G., Damaschun, F., Wappler, G. (1987) An appreciation of Martin Heinrich Klaproth as a mineral chemist. Die Pharmazie, 42(4): 266-7
Juhász, A.T., Kiss, A. (2004) A tellúr felfedezésétől A varázsfuvoláig. u: Zalaegerszegi A. [ur.] Zrínji Miklós Gimnázium évikönyve 2003-2004, Zalaegerszeg, pp. 48-57
Koch, R. (1974) Stahl. u: Das Buch der Grossen Chemicker, Erste Band, Weinheim: Verlag Chemie GmbH, pp. 192-203
Kricman, V.A., Boil, R., Dalton, J. (1976) Amadeo Avogadro. Moskva: Prosveshcheniie
Lavosier, A.L. Des Moyens que la chimie emploie pour écarter les unes des autres les molécules des corps sans les décomposer, et réciproque pour les reunir. u: Traité élémentaire de Chímie, II, Chap. V, 1789, str. 422
Lavosier, A.L., Laplace, P.S. (1783) Mémoire sur la chaleur. u: Chap. IV., Lu á lAcadémie Royale des Sciences, le 28.Juin
Levey, M. (1961) Arabic chemists. u: Farber E. [ur.] Great chemists, London: Interscience Publishers, pp. 15-38
Lexa, J., Štohl, J., Konečný, V. (1999) The Banská Štiavnica ore district: Relationship between metallogenetic processes and the geological evolution of a stratovolcano. Mineralium Deposita, 34(5-6): 639
Paturi, F.R. (1988) Chronik der Technik, Industrielle Revolution in Grossbritannien 1750 bis 1840. u: Maschinelle Fertigung in Fabriken: Neue Ära beginnt, Chronik der Jahre 1750 bis 1839, Dortmund: Chronic-Verlag in der Harenberg Kommunikation Verlags- und Mediengesellschaft GmbH & Co. KG, 138-222
Peithner, J.T. (1780) Versuch über die natürliche und politische Geschichte der böhmischen und mährischen Bergwerke. Wien: I Teil
Schuster, P.M. (2005) Moving the stars Christian Doppler, his life, his works and principle, and the world after. Pöllauberg: Living Edition
Scott, H., Simms, B. (2007) Cultures of power in Europe during the long eighteenth century. Cambridge
Simonyi, K. (1968) Vákum és légnyomás. u: Fizika kultúrtörténete, Budapest: Gondolatkiadó, pp. 221-223
Szabadvári, F., Szőkefalvi-Nagy, Z. (1972) Selmeci Bányászati Akadémia, Kémia története Magyararszágan. Budapest: Akadémia kiadó, pp. 82-94
Szabadváry, F. (1963) Technikatörténet, Szemle, 1, 1-95
Šolaja, V., Magdić, A. (1994) Osvrt na inženjere u Srbiji u XIX veku. u: Putevi srpskog inženjerstva tokom XIX veka, Beograd: SANU, Muzej nauke i tehnike, str. 29-33
Veselovsky, F., Ondruš, P., Kominek, J. (1997) History of the Jáchymov (Joachimsthal) ore district. J. of Czech Geol. Soc., 42 (4) 127-132
Wang, J. (2009) Can man-made nanomachines compete with nature biomotors. ACS Nano, 3 4-9
Weeks, M.E., Leicester, H.M. (1968) Some eighteenth-century metals. u: Discovery of the Elements, Easton: Journal Chemical Education Published, 7th ed., pp. 137-176
Zsámboki, L. (1997) Academia Montanistica, Selmecről indultunk, A miskolci egyetemi könyvtár, levéltár és múzeum, kiadványai. Miskolc, pp. 78-105
Zsámboki, L. (1987) A bányászatiés kohászati tudományok a 18. Században. BKL Kohászat, pp. 261-263