Uvod Samoubistvo je svesno i namerno uništenje sopstvenog života, koje nastaje kao posledica sadejstva suicidne dispozicije i motiva (činjenica koje pobuđuju na izvršenje suicida). Poznato je da telesna oboljenja, uključujući i malignitete, mogu predstavljati značajan, a nekada i jedini motiv za samoubistvo. Cilj rada Cilj rada je bio da se detaljno analiziraju samoubistva osoba kod kojih je suicidni motiv bilo maligno oboljenje. Metod rada Analiziran je obdukcioni materijal Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu iz perioda 1990-2004. godine. Korišćeni su zapisnici o izvršenim sudskomedicinskim obdukcijama, anamnestički podaci dobijeni od članova porodice osoba koje su izvršile samoubistvo, izveštaji istražnih organa i postojeća medicinska dokumentacija. Rezultati U 1.931 slučaju utvrđeno je samoubilačko poreklo nasilne smrti. Neoplazme su bile suicidni motiv kod 37 osoba (1,9% od ukupnog broja samoubistava). Osnovna obeležja analiziranog uzorka bila su: dominacija osoba muškog pola (26:11 ili 2,4:1), starost preko 70 godina i najveća učestalost malignih tumora pluća i dojke. U gotovo svim slučajevima reč je bila o osobama koje su se duže vreme lečile od malignih neoplazmi. Kod 19 osoba (51,3% od 37) utvrđena je odmakla faza malignog procesa sa metastazama tumora. Podaci o usmenom najavljivanju samoubistva dobijeni su u 26 slučajeva (70,3%), a o prethodnom pokušajima samo za pet osoba (13,5%) . U sopstvenom stanu samoubistvo je izvršilo 78,4% osoba, 16 osoba (43,2%) je izvršilo samoubistvo vatrenim oružjem, vešanje je kao način za uništenje sopstvenog života izabralo 12 osoba (32,4%), dok su drugi načini bili ređi. Zaključak Iako maligna oboljenja nisu toliko često motiv za izvršenje samoubistva u analiziranom uzorku, ovi slučajevi zahtevaju posebnu pažnju zdravstvenih radnika zbog primene adekvatnih mera za prevenciju suicida kod osoba obolelih od malignih tumora.

malignitet; samoubistvo; sudska medicina