Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:21
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 1 od 1  
Bezbednost, Beograd
2000, vol. 42, br. 2, str. 234-256
jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan

Struktura Francuskog bezbednosno-obaveštajnog sistema
Policijska akademija

Sažetak

Strukturu i funkcionisanje aktuelnog bezbednosno-obaveštajnog sistema Francuske determinišu različiti faktori kao što su: tradicija, složeni odnosi na društvenom i političkom planu unutar zemlje, međunarodna pozicija Francuske kao jedne od najvećih svetskih sila, njene težnje da uzme aktivno učešće u kreiranju novog svetskog poretka, fenomen unutrašnjeg i međunarodnog terorizma itd. Pored izuzetne složenosti, aktuelni bezbednosno-obaveštajni sistem Republike Francuske karakteriše i odsustvo parlamentarne kontrole nad radom obaveštajnih institucija. Drugim rečima, politička kontrola nad radom svih obaveštajnih službi i službi bezbednosti je u rukama izvršne vlasti, a realizuje se putem različitih koordinacionih tela kojima predsedava predsednik Republike, odnosno premijer. Ovo je konstantna odlika francuskog bezbednosno-obaveštajnog sistema uprkos njegovim relativno čestim izmenama i reorganizaciji samih službi (npr. 1971, 1974, 1981, 1992. godine), ali i drugih bezbednosnih struktura - npr. svojevremeno ukidanje degolističke Službe civilnog delovanja (SAK) koja je delovala kao paralelna obaveštajna služba nakon 1958. godine, zatim ukidanje Suda za bezbednost države (Cour de surette de l'était) koji je 'pokrivao' obaveštajne i subverzivne operacije SDECE i dr. Najzad, uspostavljena obaveštajna koordinacija značajno doprinosi racionalizaciji, integraciji i kvalitetu u radu francuske 'obaveštajne zajednice' u kojoj pojedine službe praktično konkurišu jedne drugima (npr. DGSE i DRM). Sledeća karakteristika ovog bezbednosno-obaveštajnog sistema je nedostatak autonomno-centralne obaveštajne ustanove, po čemu se Francuska razlikuje od SAD, SR Nemačke i većine drugih evropskih zemalja. Naime, sve francuske obaveštajne službe i službe bezbednosti su resorske i deluju kao organizacione celine u okviru dva ministarstva, i to: a) u okviru Ministarstva nacionalne odbrane: 1. Generalna direkcija za spoljnu bezbednost (DGSE); 2 Vojnoobaveštajna služba (DRM), i 3. Direkcija za zaštitu i bezbednost odbrane (DPSD), i b) u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova: 1. Direkcija za nadzor teritorije (DST) i 2. Direkcija za opšta obaveštenja (RG). Zaključuje se da u koncepciji aktuelnog bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Francuske i dalje dominira vojni faktor (npr. DGSE kao vodeća i istovremeno centralna obaveštajno-bezbednosna služba je vojna, tj. resorska) što je posledica značajne uloge Francuske u zapadnim blokovima blokovima (NATO, ZEU), ali i opredeljenja da se tačno i blagovremeno predviđanje budućih događaja i zaštita nacionalne teritorije od terorizma, secesije i sličnih pojava, svrstaju u osnovne zadatke francuske armije u budućnosti. Ovi zadaci se po prirodi stvari realizuju obaveštajnim radom, između ostalog i tzv. kosmičkom špijunažom. Prioritet je i naučno-tehnološka špijunaža i, istovremeno, zaštita sopstvene visoko razvijene vojne i civilne (automobilske, farmaceutske i dr.) industrije i tehnologije od svih, pa i od najbližih saveznika. Ipak, najvažniji zadatak francuskih obaveštajnih službi je očuvanje postojećeg političkog i državnog poretka u zemlji, kao i očuvanje francuskog uticaja u bivšim kolonijama i trećim zemljama. Francuska vojnoobaveštajna služba je integrisana i u tzv. nadnacionalne obaveštajne sisteme NATO pakta i Zapadnoevropske unije. Osim toga, služba DGSE u svom radu ostvaruje tesnu saradnju sa brojnim bezbednosno-obaveštajnim institucijama zapadnih zemalja (CIA, BND, Mossad, SIS/MI 6), ali i sa obaveštajnim službama Maroka, Irana, Saudijske Arabije, Egipta i Zaira. Ta saradnja institucionalizovana je u okviru 'Safari kluba' osnovanog 1976. godine, dok se saradnja sa službama Španije Italije, Maroka, Tunisa i Alžira odvija u okviru 'Mediteranskog kluba' (tzv. Midi kluba) osnovanog 1982. godine u Rimu. Tradicionalne veze Francuske sa Afrikom i Bliskim Istokom svakako su doprinele da DGSE postane jedna od najuspešnijih obaveštajnih službi u istraživanju tih područja. Najzad, prioritet u obaveštajnoj orijentaciji DGSE i drugih francuskih obaveštajnih službi i dalje su Bliski i Daleki Istok, ali i evropske zemlje u tranziciji ove službe deluju ne samo obaveštajno, veći i subverzivno (prevratnička dejstva i sl.).

Reference

Band, J.F. (1991) Le reassignment Duran la guerre du Golfe. Revue Militaire Suisse, br. 10, str. 22-31
Berndorf, H. R., Džonson, T.M. (1940) Podzemna diplomacija - politička, vojnička i industrijska špijunaža u miru i ratu. Zagreb: Minerva
Bernert, P. (1975) Roger Wybot et la bataille pour la D. S. T. Paris: Presses de la cita
Bernert, P. (1980) SDECE: Service 7. L'extraordinaire historie du colonel Le Roy-Finville et de ses clandestins. Paris: Club France Loisirs
Brunot, P. (1997) Le contrôle parlementaire des politiques do renseignement. Défense nationale, br. 2, str. 55-63
Buison, H. (1949) Le service des Renseignement Generaux de la Surete National: Son histoire. Revue Criminologie et de la police technique, str. 160, 163, br. 3
Bukar, R. (1949) Iza kulisa francuske i nemačke obaveštajne službe
Carmona, R. (1995) Le secretariat general de la defense nationale. Defense nationale, Vol 51, p.161
Černjak, E.B. (1969) Pet vekova špijunaže. Beograd: Narodna Knjiga, knj. I
Dobson, C., Raupe, R. (1984) The dictionary of espionage. London: Grafton books, str. 357, 358
Dolent, J., Daquin, T. (1981) Security militaries en France. Paris: 'Objectify' Les Editions du cerf
Đorđević, O. (1987) Osnovi državne bezbednosti. Beograd: Viša škola unutrašnjih poslova
Faligot, R. (1985) Krop Pascal, la piscine: Les Services Secretes Français 1944-1984. Paris: Seuil, str. 100-104
Kisovac, M.V. (1939) Diplomatski predstavnici. Beograd: M. Kisovac, doktsrska disertacija, str. 9
le Clere, M. (1957) Historie de la police. Paris: Presses universitaires de France
Lenard, D. (1956) Istorijat obaveštajne sužbe. Beograd
Manfred, A.Z. (1972) Napoleon Bonaparta. Subotica: Minerva, knj.II, str.119
Marjanović, M. (1986) Savremena obaveštajna služba - određivanje opšteg pojma i organizacije. Beograd, magistarski rad
Mennevee, M.R. (1929) L'espionnage international en temps de paix. Paris: R. Mennevee, Tome I: L'espionnage international diplomatique militaire et naval service des renseignent militaires, str. 415-420
Miles, K., ur. (1967) Stoljeće špijuna. Zagreb: Studio
Minajev, V. (1949) Pogovor. u: Roven R. [ur.] Crtice iz Tajne službe, Vojno-štamparsko preduzeće, str. 353
Paillole, P. (1976) Services speciaux 1935-1945. Paris: Editions Robert Laffont
Potemkin, V.P., ur. (1951) Historija diplomacije. Zagreb: Matica Hrvatska, I
R.G. (1979) Neke militarističke i obaveštajne operacije Francuske na afričkom kontinentu. Izbor, br. 4, str. 400-406
Richelson, J.T. (1988) Foreign intelligence organizations. Cambridge, Massachusetts: Ballinger Pbs. Co, p. 163
Riše, M. Moj obaveštajni rad. (s. 1); (s. n), (s. a)
Routier, F. (1914) L'espionage et la Trahison: en temps de pauc et en temps de guerre. Paris: Henri Charle - Lavauzelle, str. 39-45
Rowan, R.W. (1937) The story of secret service. New York: The literary guild of America Inc, str. 228-233
Vagts, A. (1967) The military attaché. New Jersey: Princeton University Press
Višnar, F. (1991) Špijunaža i kontrašpijunaža - primjeri iz suvremene prakse. Zagreb: Alfa