Metrika

  • citati u SCIndeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:7
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4

Sadržaj

članak: 1 od 1  
2009, vol. 56, br. 3, str. 291-299
Da li je američka sub-prime finansijska kriza iz 2007. godine tako različita? - međunarodna istorijska komparacija
aŠkola za javnu politiku i Ekonomski departman, Univerzitet Maryland, Van Munching Hall, College Park, United States of America
bEkonomski departman, Univerzitet Harvard, Littauer Center, Cambridge, United States of America

e-adresacreinhar@umd.edu, krogoff@harvard.edu
Sažetak
Prva velika finansijska kriza u dvadeset prvom veku uključuje poverljive instrumente, neoprezne nadležne organe i nemirne investitore. Kriza takođe prati dobro poznatu putanju koju su utrli vekovi finansijskih besmislica. Da li je 'specijalni' problem subprime hipoteka zaista drugačiji? Naše istraživanje dužih istorijskih iskustava, koje je deo šireg napora u izučavanju valutnih i dužničkih kriza, pokazuje izuzetnu kvalitativnu i kvantitativnu podudarnost između određenih standardnih indikatora finansijske krize. Recimo, snažan rast berzanskih indeksa i cena nekretnina u SAD, za koje su Graciela L. Kaminsky i Carmen M. Reinhart (1999) utvrdili da predstavljaju najbolje pokazatelje izbijanja krize u zemljama sa snažnim prilivima kapitala, blisko prati prosek iz prethodnih osamnaest bankarskih kriza u razvijenim zemljama nakon Drugog svetskog rata. Isti je slučaj sa realnim privrednim rastom u godinama pred izbijanje krize, koji prati putanju obrnutog slova V. Uprkos opštoj zabrinutosti u vezi sa uticajem smanjenja poreza početkom XXI veka na nacionalni dug, akumulacija američkog javnog duga je zapravo ispod proseka prethodnih kriznih epizoda. Nasuprot tome, putanja deficita tekućeg bilansa u SAD je značajno lošija. Sa ove vremenske tačke, još uvek je nepoznato kako će se tekući poremećaji u SAD odvijati. Posledice prethodnih kriza ukazuju da poremećaji mogu biti vrlo ozbiljni, što pre svega zavisi od jačine inijalnog šoka za finansijski sistem (i u određenoj meri, reakcija ekonomske politike). Prosečan pad (realnog per capita) rasta autputa je iznad dva posto, i obično je potrebno dve godine za povratak na dugoročni trend. U pet najgorih epizoda (krize u Finskoj, Japanu, Norveškoj, Španiji i Švedskoj), pad godišnje stope rasta je iznosio preko pet posto u periodu između vrha i dna ciklusa, i rast se zadržava značajno ispod trenda (pre nastanka krize) čak i nakon tri godine. Naravno, donosioci ekonomskih odluka upravo ovakve katastrofalne slučajeve nastoje izbeći.
Reference
Caprio, G., Klingebiel, D., Laeven, L., Noguera, G. (2005) Banking crisis database. u: Honohan Patrick, Luc Laeven [ur.] Systemic Financial Crises, Cambridge: Cambridge University Press
Dornbusch, R. (1986) Dollars, debts, and deficits. Cambridge, MA, itd: Massachusetts Institute of Technology Press / MIT Press
Kaminsky, G.L., Reinhart, C.M. (1999) The twin crises: The causes of banking and balance of-payments problems. American Economic Review, vol. 89, br. 3, str. 473-500, June
Reinhart, C.M., Kenneth, S. Rogoff. Forthcoming. This Time is Different: Six Centuries of Financial Folly
Shiller, R. (2005) Irrational exuberance. Princeton, New Jersey: Princeton University Press
Sutton, G.D. (2002) Explaining changes in house prices. BIS Quarterly Review, 46-55
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.2298/PAN0903291R
objavljen u SCIndeksu: 06.10.2009.