Kada su u pitanju, fluidi koji sadrže hemijski agresivne komponente, mora se viditi računa o tome da je izabrana hidraulična mašina izrađena od materijala koji su otporni na dejstvo baznih ili kiselih tečnosti. Rutinski izbor hidraulične mašine se u ovakvim slučajevima, svodi na izbor hidraulične mašine koja ima bar radne organe (lopatice, klipove, krila i sl) od nerđajućih materijala. Ovakve mašine su uglavnom znatno skuplje od onih koje su izrađene od konvencionalnih konstrukcionih materijala. Primena strujnih hidraličnih mašina (injektora) dosta je retka, uglavnom zbog nepoznavanja efekata rada, ali i zbog nepostojeće adekvatne ponude koja bi omogućila projektantu tehnoloških postrojenja izbor i ugradnju. Projektovan je namenski injektor uz kriterijum da ne bude skup, a da zadovolji potrebe odsisavanja vazduha u kome ima SO2. Odsisavanje ovog gasa iz komore za sumporisanje voća treba da bude obavljeno za nekoliko minuta. Za realne uslove sumporisanja obavljeno je merenje efekata za slučaj kada je pritisak komprimovanog vazduha bio 2 bar. Pritisci komprimovanog vazduha bili su od 0,5 do 4,0 bar. Za slučaj kada je komora bila ispunjena, a pritisak bio 2 bar, odnos odsisanog vazduha i komprimovanog vazduha je 1,68, pri protoku od odsisanog vazduha od 0,0327 kg/s. Zapremina prazne komore je 0,2856 m3. Prema ovim podacima jedna izmena vazduha u komori obavi se za 10,04 s. Ako se uzme da je za potpuno provetravanje prazne komore dovoljno tri puta izmeniti vazduh, tada je dovoljno da injektor radi 30,12 s. Za to isto vreme u ispunjenoj komori vazduh se izmeni 4-5 puta. Injektor se uključuje na kraju procesa sumporisanja, koji, inače, traje 2-3 h.