Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [2]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 1 od 1  
Halo 194
2015, vol. 21, br. 3, str. 169-180
jezik rada: srpski
vrsta rada: originalan članak
objavljeno: 29/05/2017
Transfuziološki tretman ranjenika 'alternativnom' hemoterapijom - alogenim ili autolognim krvnim produktima - u ratnim dejstvima na prostorima bivše Jugoslavije
Visoka zdravstvena škola strukovnih studija, Beograd-Zemun

e-adresa: dr.bratislavstankovic@gmail.com

Sažetak

Uvod Upotreba 'alternativne' hemoterapije kod ratnih povreda, mora biti racionalna i efikasna što podrazumeva primenu pravih krvnih produkata, u pravo vreme i na pravi način. Cilj rada Ispitati značaj 'alternativne' hemoterapije, tj. transfuziološkog tretmana ratnih povreda samo alogenim 'necelularnim' hemoproduktima - I grupa ranjenika (zamrznuta sveža plazma - ZSP, kroprecipitat - KRIO pripremljen od krvi dobrovoljnih davalaca) i autolognim hemoproduktima - II grupa ranjenika (intraoperativno spasena autologna krv i fibrinski lepak pripremljen iz krvi ranjenih osoba) u odnosu na III grupu ranjenika koji su bili tretirani alogenim 'celularnim' hemoproduktima u transfuzionoj terapiji. Metod rada Rretrospektivnim istraživanjem je ispitano 478 od ukupno 2.300 povređenih osoba u ratu na prostorima bivše Jugoslavije, koji su u periodu od juna 1991. do februara 1992. godine lečeni u Vojnomedicinskoj akademiji 'alternativnom' hemoterapijom. Svi su u hemoterapiji dobijali krvne produkte, i to: I grupa (152-31,79%) ranjenika je dobila samo ZSP i KRIO; II grupa (291-60,87%) je dobila druge 'celularne' hemoprodukte, dok je III grupa tretirana autolognom transfuzijom (25 - 5,23% ranjenika sa hematotoraksom) i autolognim fibrinskim lepkom (10 - 2,09%). Diskusija U transfuziološkom tretmanu ranjenika sa penetrantnim ratnim povredama dve ili više anatomskih regija zbog akutnog gubitka krvi i pretrećeg hemoragijskog šoka sa izraženim deficitom činilaca koagulacije, upotrebljen je najveći volumen ZSP i KRIA u njihovom transfuziološkom zbrinjavanju. U grupi ranjenika sa prostrelnim ranama tretiranim 'alternativnim' necelularnim hemoproduktima prosečno je upotrebljen manji volumen ZSP i skoro pet puta manji broj jedinica KRIA po ranjeniku. Kod ranjenika sa zatvorenim hematotoraksom koji su u sanitetskoj trijaži u poljskoj ratnoj bolnici, razvrstani u poslednji - IV red hitnosti ('moribundi') i u toku helikopterskog transporta do VMA, urađena je sukcija pomoću autrotransfuzionog 'Pleurevac' sistema i intraoperativno je spaseno od 500 do 1500 ml autologne krvi, koja je odmah reinfundovana (vraćena) ranjeniku kroz drugu vensku liniju. Zaključak Naša iskustva su pokazala da u slučaju neposredne ratne opasnosti ili elementarnih katastrofa, u transfuziološkom tretmanu ratnih povreda značajno mesto zauzima ZSP i KRIO. Sve transfuziološke ustanove moraju imati pored dovoljnih rezervi 'uskladištene krvi' svih krvnih grupa i ZSP (posebno ZSP krvne grupe 'AB') i KRIA. Upotreba neke od strategija autologne transfuzije veoma je značajna u hirurškom tretmanu ratnih povreda zbog velikih zahteva za krv i produkte od krvi. Autologna krv je značajna nadoknada rezervama homologne krvi.

Ključne reči

ratne rane; 'alternativna' hemoterapija; alogene krvne komponente; autologne krvne komponente