Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u prethodnih 30 dana:13
  • preuzimanja u prethodnih 30 dana:3
članak: 1 od 2  
Back povratak na rezultate
Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini
2018, vol. 48, br. 2, str. 71-86
jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
doi:10.5937/ZRFFP48-16581

Creative Commons License 4.0
Novo srednjovekovlje u filozofiji istorije Nikolaja Berđajeva
Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici,Filozofski fakultet, Katedra za sociologiju

e-adresa: zoramino@gmail.com

Sažetak

Autor je u radu na osnovu odgovarajuće literature razmatrao filozofiju istorije Nikolaja Berđajeva. Svoje učenje o smislu istorije i novom srednjem veku ruski mislilac bazira na filozofiji slobode. Istorija bez slobode je lišena smisla. Čovek svoju slobodu ostvaruje tek u zajednici sa Svetom Trojicom. Pojava Hrista bila je pobeda slobode nad carstvom nužnosti grešne prirode. Paganski pojam sudbine bio je istisnut iz rečnika slobodnog čoveka. U istoriji čovečanstva, kao zajedničku duhovnu osnovu renesanse i reformacije Berđajev vidi humanizam. U analizi unutrašnje prirode humanizma, Berđajev prepoznaje čovekovu pobunu protiv Boga. To čovekoboštvo on prati tokom trajanja renesanse, čiji kraj produžava i van njenih vremenskih granica u futurizmu i kubizmu XX veka. Filozof slobode ističe da se humanizam, što je paradoksalno, u potpunosti okrenuo protiv čoveka. Da bi ilustrovao svoju ideju on u istoriji umetnosti, nauke i filozofije pronalazi primere nestanka čoveka. Umesto celovitog čoveka - ličnosti, dvadesetim vekom gospodari individua u mnoštvu. Duhovno stanje čovečanstva dvadesetih godina XX veka Berđajev poredi sa epohom rimskog cara Dioklecijana, kada je počelo masovno progonstvo hrišćana. Po mnogim predznacima, evropsko društvo trebalo bi da stupi u novu istorijsku epohu, sličnu onoj VII, VIII i IX veka, ranom srednjem veku. Autor smatra da je feudalizacija Evrope, slabljenjem uloge države i transnacionalnim kompanijama u političkom životu samo formalna, nedovoljna da se može zaključiti kako se približavamo novom srednjem veku, jer je čovek želeći da bude mera svih stvari, obuzet sobom obezličio sebe kao stvar.

Ključne reči

Reference

Berđajev, N. (1990) Novo srednjovekovlje. Beograd: KIZ 'Hipnos'
Berđajev, N. (1995) Egzistencijalna dijalektika božanskog i ljudskog. Beograd: Logos
Berđajev, N. (2002) Čovek i mašina. Beograd: Brimo
Berđajev, N. (1996) Filozofija slobode - deo I. Beograd: Logos
Berđajev, N. (1997) Filozofija slobode - deo II. Beograd: Logos
Berđajev, N. (2002) Smisao istorije; Kraj renesanse; Novo srednjovekovlje. Beograd: Brimo
Berđajev, N.A. (2002) Ja i svet objekata. u: Duh i realnost, Beograd: Brimo
Berđajev, N.A. (1998) Samospoznaja - pokušaj autobiografije. Beograd: Zepter book world
Dostojevski, F. (1973) Pripovetke III. Beograd: Rad
Dostojevski, F. (1973) Zli dusi I. Beograd: Rad
Elijas, N. (2001) Proces civilizacije - socio-genetička i psiho-genetička istraživanja. Sremski Karlovci - Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Hojzinga, J. (1991) Jesen srednjeg veka. Novi Sad: Matica srpska
Igo, V. (2005) Bogorodičina crkva u Parizu. Beograd: Novosti
Koplston, F. (1992) Filozofija u Rusiji. Beograd: BIGZ
le Gof, Ž. (2010) Da li je Evropa stvorena u srednjem veku?. Beograd: Clio
Milosavljević, Lj. (2008) Pod/sticanje slobode. Niš: Filozofski fakultet
Tartalja, S. (1998) Skriveni krug. Beograd: Udruženje za političke nauke Jugoslavije
Zenjkovski, V. (2012) Ruski mislioci i Evropa. Beograd: Logos