Brojna istraživanja u oblasti ishrane novorođenčadi i odojčadi potvrdila su da majčino mleko i topli dodir njenih grudi imaju ogroman značaj na pravilno fizičko i mentalno formiranje deteta. Statistika govori da samo 5% majki ne može dojiti iz razloga primarnog nedostatka mleka koji se sreće u slučajevima uskih grudi, sa oskudnom masom mlečnih žlezda, operacija blizu bradavica, tretmana iradijacijom, TBC-a, AIDS-a, hormonskih oboljenja ili masne involucije dojki koja se često dešava posle 35. godine. Sastav mleka je različit i promenljiv i zavisi od životinjske vrste, težine uslova života, geografskog podneblja, vremena proteklog od porođaja, ali i same faze dojenja. Tokom dojenja raste procenat masti u mleku. Beba koja se doji dovoljno dugo, ima mnogo veći energetski unos i ostaje duže vreme sita. Dojenje pospešuje veću produkciju oksitocina koji je bitan za retrakciju materice i manje krvarenje iz materice, smanjuje se učestalost Ca dojke i PVU i značajno smanjuje pojava postpartalnih depresija u majke. Statistički podaci potvrđuju da je prvog dana na nekoj vrsti dojenja preko 80% beba, ali taj broj postojano opada, te je na kraju 6. meseca na dojenju samo 50% rođenih beba, a na kraju 12. me seca jedva 25%. Najčešći razlozi odustajanja od dojenja su strah od premale količine mleka. Ishrana dojilje je specifična u smislu povećanog kalorijskog zahteva i povećanih potreba za kalcijumom. Dete samo diktira broj i trajanje podoja, te ga ne treba siliti. Majka brzo nauči da prepoznaje znake bebe koja je zadovoljna dojenjem. U slučaju gripoznog stanja dojilje, ne treba prekidati dojenje. Zaključak: Dojenje, kao isključiva forma ishrane odojčeta, preporučuje se do kraja 6. meseca života, a nakon toga, uz dohranu, do kraja 12. meseca.

dojenje; mlečna formula; majčino mleko