članak: 1 od 30  
Back povratak na rezultate
Kultura
2013, br. 138, str. 11-25
jezik rada: srpski
pregledni članak
doi:10.5937/kultura1338011J


Sveti Ćirilo i Metodije - misionari među Slovenima
Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Katedra za slavistiku

Sažetak

Solunska braća Sv. Ćirilo i Metodije, učeni i obrazovani Vizantinci, već iskusni u misionarskom poslu, dobijaju nalog od vizantijskog cara Mihaila III da se upute u državu moravskih Slovena sa ciljem da Hristovu veru propovedaju na slovenskom jeziku. Ovim činom vasilevs Mihailo izišao je u susret moravskom knezu Rastislavu, jer je po svoj prilici čuo 'da svi Solunjani čisto slovenski govore'. Braća kreću na dalek i neizvestan put krajem 863. ili poč. 864.g. Sa sobom vode i izvestan broj svojih učenika vičnih slovenskom jeziku; nose, takođe, i osnovne bogoslužbene knjige prevedene na slovenski jezik. Njihov boravak u Moravskoj bio je težak i mukotrpan - nemačko sveštenstvo koje su tamo zatekli (Rastislavljeva država bila je pod rimskom crkvenom upravom) bilo je veoma neprijateljski raspoloženo prema Braći - često su se žalili papi na njihov rad. Posle mnogo muka, papa Hadrijan II dozvoljava bogosluženje na slovenskom jeziku. Ćirilo ubrzo umire (869. g.), biva sahranjen u Rimu, u crkvi Sv. Klimenta Rimskog, a Metodije i njegovi učenici kreću put Moravske, gde je Metodije postavljen za arhiepiskopa Moravske dijeceze. Međutim, i njega i njegove učenike nemačko sveštenstvo neumorno proganja; Metodije umire 885. g., a njegovi učenici su prinuđeni da napuste Moravsku i krenu prema jugu, ka Južnim Slovenima. Zapadni Sloveni koji su bili pod jurisdikcijom zapadne rimske crkve ubrzo napuštaju bogosluženje na slovenskom jeziku i slovensko pismo i priklanjaju se latinskom, kako je i do tada bilo. Južni Sloveni prihvataju učenike solunske Braće, prihvataju slovenski jezik i slovensko pismo u bogosluženju i sve do danas većina njih ostaju čuvari sjajnog i velikog dela Ćirila i Metodija.

Ključne reči

Ćirilo i Metodije; moravska misija; slovenska azbuka; slovensko bogosluženje; knez Rastislav Moravski

Reference

Đorđić, P. (1975) Staroslovenski jezik. Novi Sad
Đorđić, P. (1971) Istorija srpske ćirilice - paleografsko-filološki prilozi. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. 11
Fortunatov, F.O. (1914) O proishoždenii glagolicy. S. Peterburg'
Georgiev, E. (1956) Kiril i Metodij, osnovopoložnici na slavjanskite literaturi. Sofija
Ivanov, J., ur. (1931) Blgarski starini iz Makedonija. Sofija, vtoro, doplneno izdanie
Lehr-Spławiński, T. (1967) Konstantyn i Metody. Warszawa: Instytut Wydawniczy 'Pax'
Pešikan, M. (1993) Naša azbuka i njene norme. Beograd: Vukova zadužbina, str. 11
Sreznevskij, I.I. (1866) Drevnỉe glagoličeskie pamjatniki sravnitelno s pamja-tnikami kirillicy. Sankt Peterburg, Trud I. I. Sreznevskogo
Trifunović, Đ. (2001) Ka počecima srpske pismenosti. Beograd: Otkrovenje