Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:26
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:14
članak: 8 od 32  
Back povratak na rezultate
Baština
2018, br. 45, str. 123-134
jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
doi:10.5937/bastina1845123S


Izbor najboljeg političkog režima - teorijske rasprave
Institut za srpsku kulturu, (Priština) Leposavić

e-adresa: drsrdjans@gmail.com

Projekat

Materijalna i duhovna kultura Kosova i Metohije (MPNTR - 178028)

Sažetak

Pitanje izbora najboljeg političkog režima oduvek je privlačilo pažnju političkih filozofa i sociologa. Ta nit se proteže od Platona i Aristotela, preko srednjovekovnih i novovekovnih mislilaca, pa sve do današnjih dana. Ovo pitanje posebno dobija na značaju jer postoje tendencije kvarenja političkih režima - svaki ispravni oblik dobija svog pandana (tiranija/ monarhija, oligarshiija/aristokratija i republika/ demokratija). Osnovni cilj vlade je, prema Monteskjeu, održavanje poretka, zakona, političke slobode i svojine pojedinaca. U tom cilju se Monteskje suprotstavlja apsolutnoj monarhiji Francuske toga perioda i favorizuje engleski sistem vladavine. Najbolji oblik vladavine je onaj u kome su zakonodavna, izvršna i sudska vlast podeljene i podložne proveri kako bi se onemogućilo da jedna od njih dobije prevagu. Posedovanje sve tri vrste vlasti od jednog tela neumitno vodi ka despotizmu. Pitanje izbora najboljeg režima se kod Hobsa može izvući iz njegovih filozofskih razmatranja i možemo da ih povežemo sa ciljevima država i pojedinaca - taj cilj je prozaičan i jednostavan, oličen uimenu 'opstanak'. Najbolji je onaj režim koji obezbeđuje opstanak. Opstanak može da obezbedi jedino suveren, na koga građani prenose svoja prava i tvore društveno stanje. Kod Tokvila se pitanje izbora najboljeg političkog režima uopšte ne postavlja. To je, nesumnjivo, demokratija, jer je za vreme njegove analize političkog sistema SAD apsolutnim monarhijama 'odzvonilo', a monarsi su postali oni koji vladaju, ali ne upravljaju. Dakle, upravljanje je ostavljeno predstavničkom telu, izvršnim organima i sudstvu. Proučavanje izbora najboljeg političkog režima treba biti kombinovano sa filozofskim, sociološkim i pravnim izborom. On sadrži skup aksioloških, činjeničnih i ustavnih elemenata proučavanja.

Ključne reči

politički režimi; Aristotel; Monteskje; Hobs; Tokvil; izbor; politička filozofija

Reference

Aristotel (1988) Politika. Zagreb: Globus
Aron, R. (1997) Demokratija i totalitarizam. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Prev. Dušan Janić
Dijn, A. (2008) French political thought from montersquieu to Tocqueville: Liberty in a levelled society. Cambridge: Cambidge University Press
Hobbes, T. (1991) Leviathan. Cambridge: Cambridge University Press, 1961
Hoffmann, S. (2003) Democracy and Associations in the Long Nineteenth Century: Toward a Transnational Perspective. Journal of Modern History, 75(2): 269-299
Monteskje, Š. (1989) Duh zakona. Beograd: Filip Višnjić
Nuri, Y.A. (2006) Thomas Hobbes and international relations: from realism to rationalism. Australian Journal of International Affairs, 60(2): 305-321
Radonjić, R. (2010) Političke doktrine. Cetinje: Obod Cetinje
Slović, S. (2009) Aronova teorija međunarodnih odnosa i aktuelno kosovsko pitanje. Priština - Leposavić: Institut za srpsku kulturu
Slović, S. (2017) Monteskjeov koncept prirodnog stanja, prirodnih i pozitivnih zakona i oblika vladavine. Politička revija, 54(4): 21-36
Tocqueville, A. (2004) Democracy in America. New York: The Library of America
Vujadinović-Milinković, D. (1996) Političke i pravne teorije. Beograd: Pravni fakultet