Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:12
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4
članak: 2 od 15  
Back povratak na rezultate
Zbornik radova Akademije umetnosti
2019, br. 7, str. 18-31
jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
doi:10.5937/ZbAkUm1907018S

Creative Commons License 4.0
Istraživanje avangarde - studija slučaja - zenitizam i centralnoevropski kontakti
Univerzitet u Novom Sadu, Akademija umetnosti

Sažetak

Novi i podsticajni pristupi istorijskoj avangardi počeli su na globalnom nivou šezdesetih godina prošlog veka, a nastavili se i proširili naročito sedamdesetih, sa različitim, ponekad i radikalno suprotnim interpretacijama. Odlučnost, znanje i značaj avangarde bili su u velikoj meri proizvod ogromnih društvenih podela u svetu u to vreme. Stoga, za istraživanje nije bila dostupna celokupna istorijska građa, a važan društveni kontekst i političke prilike nisu se mogle jasno istaknuti, niti se o njima moglo svugde otvoreno diskutovati. Kraj 20. veka doneo je nova interesovanja, nove orijentacije i opšte odbacivanje glavnih levičarskih ideja, kojima je avangarda istorijski pripadala. Otud ne čudi što opadanje u istraživanju avangardnih pokreta nije dovelo do sveobuhvatnog tumačenja različitih kulturnih, naročito levičarskih fenomena iz prve polovine 20. veka. Slučaj jugoslovenske revije "Zenit" (Zagreb, Beograd 1921-1926) i čitavog pokreta zvanog zenitizam, imao je poseban društveni i kulturni položaj. Potpuno marginalizovana i gotovo zaboravljena nakon Drugog svetskog rata, revija je bila prepoznata samo na osnovu kontroverzne ličnosti svog osnivača Ljubomira Micića (1895-1971), koji je u posleratnoj Jugoslaviji smatran nacionalistom i konzervativistom. Komparativne studije sličnih evropskih avangardnih revija, njihovih istorijata, ciljeva, poetika, manifestacija i praksi, dovele su početkom osamdesetih godina do novog, šireg i dubljeg čitanja revije "Zenit" i njenog značaja za jugoslovenski kulturni milje dvadesetih godina. Svojim različitim vrstama aktivnosti, velikim brojem saradnika i pisanim manifestima posebnog ideološkog opredeljenja, postalo je očigledno da "Zenit" nije bila izolovana pojava, već je bila povezana sa gotovo svim progresivnim časopisima, intelektualcima, piscima i umetnicima širom sveta. Imala je značajnu, ali utopijsku misiju: modernizaciju celokupnog društva posredstvom društvene uloge međunarodne kulture i umetnosti.

Ključne reči

jugoslovenska avangarda; Zenit; zenitizam; centralnoevropska avangarda; međunarodne kulturne veze dvadesetih godina

Reference

Burger, P. (1974) Theorie der Avantgarde. Frankfurt: Suhrkamp Verlag
Golubović, V., Subotić, I. (2008) Zenit 1921-1926. Beograd-Zagreb
Konstantinović, R. (1969) 'Ko je barbarogenije' (Who is Barbarogenius). Treći program, Belgrade, Spring, p. 20-21
Marinska, R. (2005) Geo Milev and Bulgarian Modernism (Geo Milev i bÍlgarskiüt modernizÍm). Sofia, 18-19
Metlić, D.Lj. (2018) Ljubomir Micić i filmske teme u časopisu Zenit (Ljubomir Micić and film topics in the review Zenit). Zbornik Narodnog muzeja, istorija umetnosti, Beograd, Narodni muzej, XXIII-2, pp. 159-175
Micić, L. (1921) Čovek i umetnost (Man and art). Zenit, Zagreb, No. 1, p. 1-2
Micić, L., ur. (1921-1926) Zenit, Zagreb, February 1921 -Belgrade, December 1926; 43 issues
Micić, L., Goll, I., Tokin, B. (1921) Manifest zenitizma (Zenitist Manifesto). Zenit, Zagreb, No. 1, June
Protić, M.B. (1967) The third decade-constructive painting: Yugoslav art of the 20th century. Belgrade: Museum of Modern Art, December, pp. 14-17
Rasinov, M.R., Micić, Lj. (1926) Zenitism through the prism of Marxism. Zenit, No. 43, December
Vučković, R. (1986) Moderni pravci u književnosti (Modern movements in literature). Beograd