Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 3 od 8  
Back povratak na rezultate
Serbian Journal of Experimental and Clinical Research
2017, vol. 18, br. 3, str. 251-255
jezik rada: engleski
vrsta rada: pregledni članak
objavljeno: 14/02/2019
doi: 10.1515/SJECR-2016-0037
Novi terapijski koncepti u postresuscitacionom lečenju
aKlinički centar Kragujevac, Centar za anesteziju i reanimaciju + Univerzitet u Kragujevcu, Medicinski fakultet
bKlinički centar Kragujevac, Klinika za opštu i grudnu hirurgiju + Univerzitet u Kragujevcu, Medicinski fakultet

e-adresa: filipzunic@yahoo.com

Sažetak

Nakon povratka spontane cirkulacije (ROSC), kao posledica globalne ishemije usled srčanog zastoja, a potom reperfuzije, dolazi do razvoja Post-cardiac arrest sindroma. On se manifestuje sistemskim inflamatornim odgovorom organizma, teškom kardiocirkulatornom i neurološkom disfunkcijom, uz prisutnu patologiju koja je dovela do srčanog zastoja, sto vodi smrtnom ishodu. Cilj postresuscitacionog lečenja je da smanji posledice prestanaka cirkulacije/reperfuzije i inflamatornog odgovora organizma na funkcionisanje vitalnih organa. Osnovu postresuscitacionog lečenja činili su primena terapijske hipotermije i rane koronarografije sa PCI. Međutim, nakon početne euforije, dovedena je u sumnju opravdanost primene ovih agresivnih metoda kod svih komatoznih pacijenata nakon srčanog zastoja. Danas se umesto terapijske hipotermije primenjuje strategija održavanja ciljane telesne temperature, uobičajeno 36°C, jer nema jasnih dokaza o benefitu održavanja nižih telesnih temperatura u odnosu na ishod. Takođe se rana koronarografija ne primenjuje više kod svih pacijenata nakon srčanog zastoja očigledne kardijalne etiologije, već samo ukoliko postoji jasna sumnja na okluziju koronarnih arterija. U post-resustitacionom periodu se takođe snažno preporučuje održavanje adekvatne ventilacije, uz održavanje kiseonika i ugljen dioksida u krvi u okviru normalnih vrednosti, hemodinamske stabilnosti, kontrola glikemije, elektrolitnog statusa i sprečavanje epi-napada. Nema dokaza da primena tkz. neuroprotektivnih lekova utiče na ishod srčanog zastoja.

Ključne reči