Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:8
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:5

Sadržaj

članak: 2 od 9  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 41, br. 3, str. 237-247
Zdravstveno-higijenske navike Roma u Knjaževačkoj opštini
aZdravstveni centar Knjaževac, Služba za zdravstvenu zaštitu predškolske i školske dece sa medicinom sporta i savetovalištem za mlade, Knjaževac
bUniverzitet u Nišu, Medicinski fakultet
cDom zdravlja, Zaječar
dCentar za radno angažovanje mladih, Knjaževac
eZdravstveni centar Knjaževac, Služba hitne medicinske pomoći, Knjaževac
fDom zdravlja, Doljevac + Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet
gFarmaceutska ustanova 'Lilly Drogerija', Niš
hZdravstveni centar Knjaževac, Dečije odeljenje, Knjaževac

e-adresadraganamitrovic1981@gmail.com
Ključne reči: zdravlje; Romi; higijena; navike
Sažetak
Romi su marginalna grupa, nedovoljno uključena u različite segmente socijalnog života. Život Roma, od dolaska na teritoriju Evrope, bio je propraćen raznim teškoćama. Zbog fizičkih i kulturnih razlika, čitav narod je bio izložen stigmatizaciji i diskriminaciji. Cilj rada je da prikaže zdravstvenohigijenske navike Roma u knjaževačkoj Opštini. Materijal i metode rada: anketiranje Roma je obavljeno u toku marta 2016. godine, bilo je anonimno i obavljeno je od strane dr Dragane Mitrović i Ljubinke Simić (koordinator za Rome). Anketu je kreirala dr Dragana Mitrović, lekar na specijalizaciji iz Pedijatrije. Anketirano je 95 Roma iz romskog naselja u Knjaževcu, starosti od 15 do 65 godina, po metodi slučajnog uzorka. Anketa se sastoji od 11 pitanja. Rezultati i diskusija: Od 95 ispitanih Roma, 49 (51,6%) su ženskog, a 46 (48,4%) su muškog pola. Od svih ispitanika, najviše ih je sa osnovnim obrazovanjem, njih 49 (51,6%), zatim nepismenih, 34 ( 35,8%), sa srednjim obrazovanjem ih je 7 (7,4%), 4 (4,2%) sa završenom višom školom, dok je jedan ispitanik sa visokom stručnom spremom. Cigarete puši njih 62 (65,3%) i, dok je 70 (73,7%) odgovorilo da u njihovoj porodici ima pušača. Od bronhitisa i/ili astme boluje 39 (41,1%) ispitanika i/ili njihovih članova porodice. Higijensko-sanitarni čvor u svom domu poseduje 66 (69,5%). Da se kupa jednom nedeljno, kao i svakog drugog dana, odgovorio je isti broj ispitanika, po 31 (32,6%); manji broj njih se kupa svakog dana, njih 28 (29,5%), a 2-3 puta mesečno se kupa 5 (5,3%) ispitanika. Nakon upotrebe toaleta, ruke pere 56 (58,9%) ispitanih Roma, dok njih 47 (49,5%) pere zube pastom i četkicom, redovno, dva puta dnevno. ,,Pokvarene' ili izvađene zube zbog kvara ima 76 (80%) Roma. Značenje pojma ,,kontracepcija' objasnilo je njih 53 (55,8%). Ispitanik sa visokom stručnom spremom je odgovorio da se kupa svakog dana, da pere ruke nakon upotrebe toaleta, da redovno pere i ima zdrave zube. Od svih ispitanika sa završenom višom školom, 5 (71,4%) je odgovorilo da se kupa svakog dana i da pere ruke nakon upotrebe toaleta, a 2 (28,6%) da se kupa jednom nedeljno. Svi peru redovno zube, ali 4 (57,1%) ima bolesne ili izvađene zube. Pojam kontracepcija je znalo da objasni njih 5 (71,4%). Od svih ispitanika sa osnovnim obrazovanjem, 14 (28,6%) je odgovorilo da se kupa svakog dana, 15 (30,6%) svakog drugog dana, jednom nedeljno njih 17 (34,7%), a 3 (6,1%) se kupa 2-3 puta mesečno. Redovno pere ruke nakon upotrebe toaleta njih 27 (55,1%), 27 (55,1%) redovno i pravilno pere zube, a 42 (85,7%) ima bolesne ili izvađene zube. Pojam ,,kontracepcija' pravilno je objasnio 31 (36,7%) ispitanik sa osnovnim obrazovanjem. Od onih ispitanika bez obrazovanja, nepismenih, 5 (14,7%) je odgovorilo da se kupa svakog dana, 14 (41,2%) da se kupa svakog drugog dana, 13 (38,2%) da se kupa jednom nedeljno, dok 2 (5,9%) da se kupa 2-3 puta mesečno. Redovno pere ruke nakon upotrebe toaleta njih 21 (61,8%), zube redovno i pravilno pere 8 (23,5%), bolesne i izvađene zube zbog kvara ima 29 (85,3%), a pojam ,kontracepcija' objasnilo je 13 (28,2%) nepismenih. Najveći broj ispitanika je sa osnovnim, a najmanji sa visokim obrazovanjem. Iz dobijenih rezultata ispitivanja vidimo da stepen obrazovanja utiče na sprovođenje zdravstveno-higijenskih navika. Što je stepen obrazovanja veći, učestalije je sprovođenje higijenskih procedura. Utvrđivanje zdravstvenog stanja romske populacije, poboljšanje ostvarivanja prava Roma na zdravstvenu zaštitu kroz praćenje primene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite za romsku populaciju, unapređenje životnog okruženja u romskoj zajednici, zapošljavanje romskih zdravstvenih medijatorki u domovima zdravlja, unapređenje higijenskoepidemioloških uslova u romskim naseljima, povećanje obuhvata obaveznom imunizacijom, poboljšanje reproduktivnog zdravlja i prevencija hroničnih nezaraznih oboljenja, kao i senzibilizacija i edukacija zdravstvenih radnika za rad sa romskom populacijom, opismenjavanje nepismenih, podsticanje obrazovanja, osposobljavanje i zapošljavanje, uključivanje Roma u sve sfere društvenog života kao ravnopravnih članova zajednice treba da bude zadatak zdravstvenih radnika, obrazovnih institucija, institucija socijalne zaštite, lokalne samouprave, državnih organa.
Reference
*** Dekada Roma. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, izvešaj, Dostupno na: (http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=73)
Antić, P. (2013) Ostvarivanje i praćenje standarda kvaliteta zdravstvene zaštite Roma u Srbiji - analiza i preporuke. Beograd: Centar za prava manjina
Babić, D. (2004) Stigmatizacija i identitet Roma - pogled 'izvana' - slučaj učenika Roma u naselju Kozari Bok. Migracijske i etničke teme, vol. 20, br. 4, 315-338
Balić, O. (2014) Bezbednost Roma. Niš: YUROM Centar
Jakšić, B. (2011) Metodologija istraživanja o primeni državnog programa integracije Roma. Beograd
Radulović, J. (2013) Putokazi za rad sa romskom decom predškolskog uzrasta. Krugovi detinjstva, 1: 59-67
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: originalan članak
DOI: 10.5937/tmg1603237M
objavljen u SCIndeksu: 18.11.2016.

Povezani članci