U ovom radu prvo se sagledava upotreba istorije matematike u matematičkom obrazovanju u Engleskoj, kako bi se ponudio uvid u moguće načine na koje istorija matematike može da doprinese matematičkom obrazovanju na nacionalnom i lokalnom nivou. Potom je predstavljena studija slučaja, zasnovana na našem dugogodišnjem radu u matematičkom obrazovanju u ovoj zemlji, u kojoj se ispituje niz iskustava vezanih za rad sa nastavnicima u okviru dva programa za nastavnike matematike koje smo kreirali i vodili na Prinčevskom nastavničkom institutu (Prince's Teaching Institute) u periodu od 2009. do 2017. godine. Ovaj istraživački rad oslanja se na postojeće naučne studije o upotrebi istorije matematike u nastavi matematike. Istražujemo odnos između istorije, filozofije matematike i matematičkog obrazovanja. Ispituju se određeni primeri upotrebe istorije matematike, kao i korist koju nastavnici i studenti matematike mogu imati od proučavanja ove oblasti. Pored toga, predlažu su načini na koje nastavnici matematike mogu da inkorporiraju istoriju matematike u nastavu. U radu predstavljamo nekoliko međunarodnih tela koja podržavaju istraživanje načina na koje istorija matematike može da se upotrebi u nastavi, kao što su radne grupe u okviru MKMO (Međunarodni kongres o matematičkom obrazovanju/International Congress of Mathematics Education - ICME), kao i globalno udruženje naučnika koji se bave istorijom matematičkog obrazovanja, organizovanih u okviru Grupe za istoriju i pedagogiju matematike (History and Pedagogy of Mathematics Group, organizacija koja je pridruženi član Međunarodne unije matematičara - MUM/International Mathematical Union - IMU). U okviru ovih organizacija sprovode se istraživanja u čijem fokusu su različite teme, uključujući ispitivanje teorijskih i konceptualnih osnova za uključivanje istorije matematike u matematičko obrazovanje, kao i epistemologije u obrazovanje nastavnika i studenata matematike. Razmišljanja o našim iskustvima, prvo u radu sa učenicima srednjih škola, a kasnije i sa budućim nastavnicima matematike, rezultirala su formiranjem novog pristupa za korišćenje istorije matematike u nastavi. Osnovu novog pristupa, opisanog u ovom radu, čini ispitivanje sposobnosti nastavnika da "zamisle" istorijsku atmosferu i likove poznatih matematičara u odgovarajućem kontekstu i u odnosu na oblast matematike kojom su se bavili. Uspešnost ovog pristupa zavisi od toga koliko je nastavnik matematike u stanju da zamisli i osmisli primere koje bi mogao da koristi u učionici. Budući da ima tako mnogo primera grupa ljudi, nacija, ili pokreta, uglavnom anonimnih (npr. škole abakusa u srednjovekovnoj Evropi), koji su dali svoj doprinos matematici, za nastavnike je veliki izazov da predstave određeni kontekst u malom prostoru kao što je učionica, i u ograničenom vremenu, koliko dozvoljava trajanje jednog školskog časa. Naša istraživanja tokom dve decenije sažeto su opisana u radu, kao i naša angažovanja u (savremenim) matematičkim organizacijama i društvima. Na osnovu tih iskustava, kao i na osnovu neprekidnog učenja o životu i radu mnogih matematičara, uključujući i one koji rade u industriji, vladinim organima, obrazovanju i finansijskom sektoru, predlažemo način na koji se sva TA iskustva mogu metaforički preneti u učionicu. Radi se, zapravo, o novom pristupu za uključivanje istorije matematike u nastavu matematike koji se bazira na drevnoj metodi veštine memorisanja, oživljenoj u doba renesanse. Pristup podrazumeva kreiranje imaginarnog pozorišta u koje su uključeni matematički objekti i slike. Kako predstaviti matematičare iz prošlosti i njihov rad je tema koja nas je godinama okupirala, a naš inovativni pristup, postavljen u okvire "veštine memorisanja", koristan je jer može lako da se replicira u bilo kojim uslovima i mogu da ga koriste nastavnici u bilo kom obliku nastave matematike. Ovakvo "pozorište istorije matematike" predstavlja scenu na kojoj matematika i matematičari igraju večitu igru otkrivanja koja oduševljava i angažuje svakoga ko je vidi i doživi, uključujući nastavnike matematike i njihove učenike.