Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:3
članak: 2 od 2  
Back povratak na rezultate
Ekonomika preduzeća
2016, vol. 64, br. 5-6, str. 361-370
jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljeno: 21/01/2017
doi: 10.5937/ekopre1606361S
Modeliranje premijskih stopa autoodgovornosti u Srbiji primenom bonus-malus sistema
aUniverzitet Union, Beogradska bankarska akademija - Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beograd
bInstitut ekonomskih nauka, Beograd

Projekat

Evropske integracije i društveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU (MPNTR - 47009)
Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanja sa zahtevima EU (MPNTR - 179015)

Sažetak

U ovom radu autori se bave problemom primene bonus-malus sistema u procesu formiranja premijskih stopa autoodgovornosti. U tom smislu, u radu je formiran optimalni sistem tarifa predmetnog osiguranja koji odražava načelo ekvivalencije između iznosa premije i broja prijavljenih šteta individualnih osiguranika. Poznati oblik iskustvenog utvrđivanja premije, bonus-malus sistem (BMS), podrazumeva analizu prethodnog iskustva osiguranika, čime se obezbeđuje postavljanje homogenih klasa rizika i unapređuje postupak tarifiranja. Opisani tarifni sistem je kreiran primenom modela negativne binomne distribucije i principa očekivane vrednosti na uzorku od 98.978 osiguranika u Srbiji. Postavljeni tarifni sistem je finansijski izbalansiran, odnosno uspostavljena je ravnoteža između iznosa ukupnih premija i iznosa budućih očekivanih šteta. Time je dokazano da je u procesu modeliranja optimalnih tarifa autoodgovornosti, koji se bazira na frekvenciji odštetnih zahteva osiguranika, veoma korisno oslanjati se na izvedene distribucije kao što je negativna binomna.

Ključne reči

optimalni bonus-malus sistem; model negativne binomne distribucije; Bajesovski pristup

Reference

Besson, J., Patrat, C. (1992) Trend et systèmes de Bonus-Malus. ASTIN Bulletin, 22(1): 11-31
Bichsel, F. (1960) Une méthode pour calculer une ristourne adéquate pour années sans sinistres. ASTIN Bulletin, 1(03): 106-112
Bichsel, F. (1964) Erfahrungstanfierung uder Motorfahrzcughaftpfllcht-Verszcherung. Mitteilungen der Vereinigung Schweizerischer Versicherungsmathematiker MSV, 64, 119-130
Brouhns, N., Guillén, M., Denuit, M., Pinquet, J. (2003) Bonus-Malus Scales in Segmented Tariffs With Stochastic Migration Between Segments. Journal of Risk and Insurance, 70(4): 577-599
Brown, D.P. (1987) Multiperiod Financial Planning. Management Science, 33(7): 848-875
Bühlmann, H. (1964) Optimale Prämienstufen systeme. Mitteilungen der Vereinigung Schweizerischer Versicherungsmathematiker MSV, 64, 193-214
Delaporte, P. (1962) Sur L'efficacité des critères de tarification de l'assurance contre les accidents d'automobiles. ASTIN Bulletin, 2(01): 84-95
Denuit, M., Marechal, X., Pitrebois, S., Walhin, J.F. (2007) Actuarial modeling of claim counts, risk classification, credibility and bonus-mauls systems. San Francisco: John Wiley & Sons
Denuit, M., Dhaene, J. (2001) Bonus-Malus scales using exponential loss functions. Blätter der DGVFM, 25(1): 13-27
Dionne, G., vanasse Charles (1989) A Generalization of Automobile Insurance Rating Models. ASTIN Bulletin, 19(2): 199-212
Domazet, I., Simeunović, I. (2015) Company's fiduciary responsibility for the automobile liability insurance. Ekonomika preduzeća, vol. 63, br. 3-4, str. 196-204
Frangos, N.E., Vrontos, S.D. (2001) Design of Optimal Bonus-Malus Systems With a Frequency and a Severity Component On an Individual Basis in Automobile Insurance. ASTIN Bulletin, 31(01): 1-22
Henriet, D., Rochet, J.C. (1986) La logique des systèmes bonus-malus en assurance automobile: Une approche théorique. Annales d'Économie et de Statistique, (1): 133
Holla, M. S. (1967) On a poisson-inverse gaussian distribution. Metrika, 11(1): 115-121
Jovković, B., Ljubisavljević, S. (2012) The application of variable sampling method in the audit testing of insurance companies' premium income. Industrija, vol. 40, br. 4, str. 195-218
Lemaire, J. (1979) How to define bonus-malus systems using an exponential utility function. ASTIN Bulletin, 10 (3): 274-282
Lemaire, J. (1995) Bonus-malus systems in automobile insurance. Boston: Kluwer Academic Publishers
Lemaire, J. (1977) La Soif du Bonus. ASTIN Bulletin, 9(1-2): 181-190
Park, S.C., Lemaire, J., Chua, C.T. (2010) Is the Design of Bonus-Malus Systems Influenced by Insurance Maturity or National Culture? — Evidence from Asia. Geneva Papers on Risk and Insurance - Issues and Practice, 35(S1): S7-S27
Shengwang, M., Wei, Y., Whitmore, G.A. (1999) Accounting for Individual Over-Dispersion in a Bonus-Malus Automobile Insurance System. ASTIN Bulletin, 29(02): 327-337
Sichel, H.S. (1971) On a family of discrete distributions particularly stated to represent long traded frequency data. u: The Third symposium on mathematical Statistics, Pretoria, CSIR, Proceedings of
Tremblay, L. (1992) Using the Poisson Inverse Gaussian in Bonus-Malus Systems. ASTIN Bulletin, 22(01): 97-106
Yixuan, W., Shuzi, Z. (2005) A comparison between two kinds of BMS based on different credibility. Applied Mathematics-A Journal of Chinese Universities, 20(4): 407-415