Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:29
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:26
članak: 1 od 2  
Back povratak na rezultate
Sestrinska reč
2019, vol. 22, br. 78, str. 33-36
jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
objavljeno: 31/05/2019
Creative Commons License 4.0
Vršnjačko zlostavljanje - psihološki i psihijatrijski aspekti
Opšta bolnica 'Dr Laza K. Lazarević', Šabac

e-adresa: drljiljanastanimirovic@gmail.com

Sažetak

Nasilje se definiše kao svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva dece - učenika. Vršnjačko zlostavljanje je vid agresivnog ponašanja među decom i omladinom iste ili slične životne dobi, a ispoljava se na različite načine i može trajno da ostavi posledice. Prema vrsti nasilje se deli na: fizičko, emocionalno - psihičko, socijalno, seksualno, ekonomsko, elektronsko-informaciono nasilje. Uzroci nasilnog ponašanja su mnogobrojnii sve češća tema istraživanja psihologa, ali se kao stožer postavlja porodica i odnosi u porodici. Dečija psihologija tvrdi da surazvoj i vaspitanje dece međusobno zavisni. Primarne emocije, gnev, strah, radost, tuga se prve diferenciraju kod deteta svih kultura, održavaju se čitavog života i uslovljavaju temperament, kao jednu od osnovnih crta ličnosti i čini dispoziciju za emocionalno reagovanje tokomživota. Zanemarivanje dece još u ranom uzrastu stvara mogućnost dominantnog razvijanja negativnih emocija, te su posledice individualne, porodične i socijalne. Emocije su sastavni deo svih složenih dinamičkih dispozicija ličnosti, a emocionalne reakcije su psihički procesi kojima vrednujemo saznato. Obzirom da se vršnajčko zlostavljanje javlja u periodu razvoja i definisanja ličnosti deteta,posledice mogu izazvati gubitak osnovnih elemenata ličnog identiteta, odnosa prema drugima uzosećaj krivice. Psihičke posledice su nevidljive, ali se mogu pojaviti u smislu pravog psihičkog oboljenja, uz poremećaj afektiviteta i stanja depresivnosti koje se može završiti i suicidom. Problem je veoma alramantan i zahteva angažovanost celog društva, svih institucija, svim nivoima, da na sve moguće načine, najpre vrati moralne norme i principe porodice, uz apel za više kvalitetnije komunikacije u porodici iu vaspitanju dece.

Ključne reči

Reference

*** Nasilje u porodici - oblici, indikatori i karakteristike. http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s& source=web&cd=4&ved=0CCwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fpars.rs%2Fddownload%2F_params%2Ffile_id%2F971. html&ei=IIDzU5amE4XuyQOrxIKwCQ&usg=AFQjCNG9NmQ9Hi6smL8jKuZ4
*** Karakteristike nasilja nad decom u porodici i njegove posledice na zdravlje. http://www.doiserbia.n.b.rs/img/doi/ 1450-6637/2006/1450-66370603023S.pdf Pristup: (11.01.2019.)
*** Seksualno zlostavljanje dece. http://www.pedagog.rs/zlostavljanje.php, Pristup: (09.01.2019.)
*** Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. http//www.ohchr.org, gde je tekst na više od 300 različitih jezika
Ackerman, N. (1987) Psihodinamika porodičnog života. Titograd: NIO 'Pobeda'
Ajduković, M. (2001) Utjecaj zlostavljanja i zanemarivanja u obitelji na psihosocijalni razvoj djece. Dijete i društvo, Zagreb
Američko Psihijatrijsko Udruženje (1998) DSM-IV dijagnostički i statistički priručnik za duševne poremećaje
Bazić, B. (2013) Fenomen vršnjačkog nasilja i oblici njegovog ispoljavanja. Baština, vol. , br. 35, str. 381-394
Beane, A.L. (2008) Protect your child from bullying: Expert advice to help you recognize, prevent, and stop bullying before your child gets hurt. San Francisco, CA: Jossey-Bass
Brković, A.D. (2011) Razvojna psihologija. Čačak: Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, 7; 165; 286-287
Gorner-Vukov, M. (1988) Porodica u krizi. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga
Jurin, M., Sekušak-Galešev, S. (2008) Poremećaji pozornosti s hiperaktivnošću (ADHD) -multimodalni pristup. Paediatria Croatica, 52(3): 195-202
Kostić, I. (2000) Kriminalistička psihologija. Beograd
Maksimović, J., Raković, D., Jovanović, I., Čolović, P. (2008) Povezanost vršnjačkog nasilja, osobina ličnosti i vaspitnih stavova. Primenjena psihologija, 1(3-4): 125-144
Marić, J. (2011) Klinička psihijatrija. Beograd: Barex, 301-303
Milić, A. (2004) Stres - stilovi efikasnog reagovanja ljudi u stresnim situacijama. Banja Luka: VŠUP
Milić, А. (2000) Nasilje i agresija. Vještak - časopis udruženja sudskih veštaka, Banja Luka
Popadić, D., i dr. (2014) Škola bez nasilja - istraživanje bezbednosti učenika i zaposlenih u školskom okruženju. Beograd: Šabačka gimnazija, maj
Popović-Deušić, S. (1999) Problemi mentalnog zdravlja dece i adolescenata. Beograd, 134-137
RS Ministarstvo Zdravlja (2018) Posebni protokol sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Beograd
RS Ministarstvo zdravlja (2009) Posebni protokol sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Beograd, April
Thapar, A., Cooper, M., Eyre, O., Langley, K. (2013) Practitioner Review: What have we learnt about the causes of ADHD?. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 54(1): 3-16