Uvid u način realizacije problemske nastave i utvrđivanje njenih uticaja na postignuće učenika predstavljaju težište našeg istraživanja. Realizovali smo eksperimentalno istraživanje sa paralelnim grupama učenika drugog ciklusa osnovne škole, sa ciljem da utvrdimo uticaj primene problemske nastave na postignuća učenika na testu znanja iz matematike. Vrednovanje efekata problemske nastave kroz pedagoško eksperimentalno istraživanje je pouzdan način provere rezultata ranijih istraživanja iz ove oblasti, ali i doprinos pedagoškoj nauci kada je u pitanju sagledavanje značajnosti uticaja ove vrste nastave na razvijanje raznovrsnih savremenih veština i kompetencija. Pored glavne, eksperimentalne metode, u okviru koje smo koristili tehniku testiranja, primenili smo i deskriptivnu metodu u okviru koje smo koristili tehniku sistematskog posmatranja sa ciljem da identifikujemo na koji se način organizuje i primenjuje problemska nastava. Uzorak istraživanja obuhvatao je 480 učenika i 14 nastavnika drugog ciklusa u okviru dve osnovne škole na teritoriji opštine Nikšić. Istraživanje je pokazalo da je većina nastavnika eksperimentalnih grupa (E-grupa) adekvatno primenila problemsku nastavu. U E-grupama su identifikovane razlike kada je u pitanju način podsticanja učenika, komunikacija subjekata i oblik nastavnog rada. To je rezultiralo različitim postignućem E-grupa učenika na testovima znanja u odnosu na kontrolne grupe (K-grupe). Primena problemske nastave se pokazala efikasnijom kada učenici rešavaju probleme u grupi kroz kooperaciju i saradnju nego kada su učenici samostalno radili na rešavanju problema. Tim povodom ističemo prednosti grupnog rada učenika prilikom realizacije problemske nastave, koji podstiče razvijanje tri domena kompetencija novog veka, koje je 2011. godine definisala Komisija Nacionalnog istraživačkog saveta (The National Research Council): kognitivni, interpersonalni i intrapersonalni.

problemska nastava; rešavanje problema; postignuće učenika; kooperacija; grupni oblik rada