Autor u tekstu sagledava geopolitičko ponašanje savremene Turske, u periodu 1991-2018. Uočava da u tom vremenu postoje četiri različita perioda turske spoljne i unutrašnje politike, tj. njenog geopolitičkog ponašanja. To su: panturkizam (tokom devedesetih godina 20. veka), evroazijsko približavanje (od 2003. do 2007, delimično do 2011), neoosmanizam (od 2011. do 2016), i najnoviji period ponovog evroazijsko približavanja (od 2016). Cilj rada je komparativna geopolitička analiza ova četiri geopolitička perioda savremene Turske, kako bi se dali adekvatni geopolitički odgovori zašto je trenutna pozicija Turske na spoljnom i unutrašnjem planu usmerena ka saradnji sa Rusijom i distanciranjem od Zapada. Posle uvoda, gde smo definisali istraživačko pitanje i teorijski pristup, prvi deo govori o panturkizmu, kao prvom periodu savremene geopolitike Turske. Drugi deo rada je analiza perioda avroazijskog približavanja. Treći i četvrti deo rada razmatra period neoosmanizma. Peti deo rada je i zaključni, a govori o ponovom nastupu evroazijskog približavanja Turske i njenog otklona od neoosmanizma. Osim komparativne analize različitih perioda u tekstu ćemo delimično razjasniti i unutrašnju komponentu geopolitičkog ponašanja savremene Turske.