Metrika članka

  • citati u SCindeksu: [4]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4
članak: 9 od 17  
Back povratak na rezultate
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. 47, br. 1, str. 117-131
jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljeno: 30/07/2013
doi: 10.5937/zrpfns47-3689
Osnovi teorije upravljanja ekološkim krizama
Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet

Projekat

Biomedicina, zaštita životne sredine i pravo (MPNTR - 179079)

Sažetak

Danas je jasno da su ekološki akcidenti i procesi potencijalni ali i realni izazivači kriznih situacija na koje države moraju biti spremne. Nastajanje ekoloških kriza je u eksponencijalnom rastu, kao i njihove posledice. Problem sa ekološkim krizama nije u tome što one postoje, nego u tome kako se prema njima odnosimo. Istraživanje uzroka kriza zahteva interdisciplinarni pristup. Na mikro nivou ovakav pristup se fokusira na ulogu pojedinaca. Na srednjem, nivou istraživanja akcenat je na organizacionim faktorima i procesima koji mogu imati ulogu u uzrokovanju kriza. Na makro nivou navode se drugi mogući uzroci koji, izgleda, čine krize manje ili više neizbežnim i nezaobilaznim karakteristikama modernog sveta. Krizu istovremeno karakterišu negativni efekti (perturbacija, deregulacija, konflikt, zbunjena akcija, intenzivan stres, koji vodi u nepromišljene postupke) i pozitivni efekti (mobilizacija, solidarnost, saradnja, poboljšana adaptacija na okolinu, eksperimentalno učenje). Ekološka kriza predstavlja vanrednu situaciju čiji početak i trajanje nisu unapred određeni. Antikrizne mere uglavnom su neuspešne zbog brojnih faktora koji utiču na složenost krize sa jedne strane i sa druge što se njeni faktori kontinuirano menjaju u toku trajanja same krize. U tom smislu upravljanje ekološkim krizama javlja se kao permanentan, stručan, inventivan i komplikovan proces koji za cilj ima da spreči eskalaciju krize, kao i otklanjanje očekivanih i realnih negativnih posledica krize. Loše upravljanje crpi resurse sistema, ometa njegovu funkciju i organizaciju, utiče na finansijske mogućnosti i ostvarivanje pozitivnih ciljeva. Ekstremno loše upravljanje može dovesti do entropije sistema. Cilj ovog rada je da se u osnovnim crtama prikaže proces upravljanja krizama nastalim usled ekoloških akcidenata radi sprečavanja ili smanjenja posledica koje one sa sobom nose.

Ključne reči

Reference

Keković, Z., Kešetović, Ž. (2006) Krizni menadžment i prevencija krize. Beograd: Fakultet bezbednosti
Kešetović, Ž. (2008) Krizni menadžment. Beograd: Fakultet bezbednosti
Stajić, L. (2011) Osnovi sistema bezbednosti sa osnovama istraživanja bezbednosnih pojava. Novi Sad: Pravni fakultet
Stevanović, O. (2012) Bezbednosni menadžment. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija