Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:57
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:42

Sadržaj

članak: 1 od 27  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 21, br. 76, str. 28-33
Aerozagađenje kao faktor rizika po zdravlje stanovništva grada Kragujevca
aMegatrend Univerzitet, Fakultet za biofarming, Bačka Topola
bVisoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija
cZU Apoteka Benu, Beograd

e-adresasladjapiric@gmail.com
Ključne reči: vazduh; aerozagađenja; zagađivači; povećane vrednosti
Sažetak
Uvod: Zagađenje vazduha je uvek aktuelna tema, posebno u gradovima u kojima se na relativno malom mestu nalaze brojni izvori zagađenja: energetski izvori, saobraćaj i industrija, pa se u vazduhu nalaze primarni zagađivači: sumpor-dioksid, azot-dioksid, ugljen-monoksid, čestice čađi, kao i specifični zagađivači u zavisnosti od industrijskih procesa koji se dešavaju na datom području. Sadržaj polutanata u atmosferi varira u odnosu na godišnje doba, tako da su tokom zime povećane koncentracije čađi i sumpor-dioksida. Cilj: Cilj ovog rada je analiziranje promene koncentracije zagađujućih materija prisutnih u vazduhu, kao faktor rizika po zdravlje ljudi. Metod: U Institutu za javno zdravlje u Kragujevcu se vrše merenja koncentracija primarnih kao i specifičnih zagađivača tokom godine. U centru grada (spomenik Štafeta) praćeni su sledeći parametri: SO2 , NO2 , prizemni ozon, benzen, čađ, ukupne taložne materije, teški metali u taložnim materijama (Cd, Pb, Ni, Zn). Rezultati: Izmerene vrednosti SO2 su bile <3 μg/m3 tokom 2017.godne, što je manje od zakonom dozvoljene granice koja iznosi 125 μg/m3. Srednja godišnja vrednost koncentracije NO2 je bila 24 μg/m3, dakle manja od zakonom dozvoljene koja iznosi 85 μg/m3 . Tokom 2017.godine bilo je pet dana kada je koncentracija čađi bila iznad granične vrednosti, koja iznosi 50 μg/m3, pri čemu je srednja godišnja vrednost bila 17 μg/m3. Granična vrednost za benzen je 5 μg/m3, a na mernom mestu u Kragujevcu nije bilo dana kada je koncentracije benzena bila viša od dozvoljene. Zaključak: U Kragujevcu je tokom 2017. godine registrovano zagađenje vazduha, pre svega indeksom crnog dima. Povećane vrednosti, pre svega, su deo uticaja saobaćaja, kao i velike potrošnje energije, zapravo korišćenje uglja lošeg kvaliteta.
Reference
*** Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Sl. glasnik RS, br, 11
*** (2004-2016) Zakon o zaštiti životne sredine. Sl. Glasnik RS, 135/2004, 36/2009, 36/2009-dr.zakon, 72/2009-dr.zakon, 43/2011-odluka US i 14/2016
*** (2009/2013) Zakon o zaštiti vazduha. Sl. Glasnik RS, br. 36/2009 i 10/2013
Aleksić, J., i dr. (2014) Primenjena ekologija, vodič. Beograd: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
Blagojević, Lj. (2012) Životna sredina i zdravlje. Niš: Fakultet zaštite na radu
Gilpin, A. (1976) Dictionary of Environmental Terms. Routledge and Kegan Paul
Milutinović, S., Stošić, L., Bogdanović, D. (2012) Air pollution as a risk factor for chronic obstructive pulmonary disease. u: XX International Scientific and Professional Meeting “Ecological truth” ECO-IST 12, Zaječar, 576-81
Nikić, D. (2003) Aerozagađenja i zdravlje. Beograd: Žilnid
Nikić, D., Stojanović, D.B., Nikolić, M. (2005) Uticaj aerozagađenja na zdravlje dece u Nišu i Niškoj Banji. Vojnosanitetski pregled, vol. 62, br. 7-8, str. 537-542
Nikolić, M., Antić, M., Kocić, B. (2008) Socijalni aspekt faktora rizika za najčešće bolesti starijih žena. Teme, vol. 32, br. 4, str. 825-834
Petrović, J. (2017) Ekološki aspekti rada termoenergetskih postrojenja u Novom Sadu-aerozagađenja. Sremska Kamenica: Univerzitet Educons, Fakultet zaštite životne sredine, doktorska disertacija
Sunyer, J., Sáez, M., Murillo, C., Castellsague, J., Martínez, F., Antó, J.M. (1993) Air pollution and emergency room admissions for chronic obstructive pulmonary disease: A 5-year study. Am J Epidemiol, 137(7): 701-5
Tracker, N. (2008) Hazardous air pollutions. u: Devotta S., Rao C. [ur.] Environmental status of India, New Delhi: Atlantic publishers and distributers Ltd
Trumbulović-Bajić, Lj., Aćomović-Pavlović, Z. (2008) Uticaj aerozagađenja na kvalitet vazduha u industrijskoj sredini. Journal of Metallurgy, 14(3): 229-240
World Health Organization (2006) Air Quality Guidelines; Global update 2005. Copenhagen: WHO Regional office for Europe
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: stručni članak
DOI: 10.5937/SestRec1876028P
objavljen u SCIndeksu: 24.05.2018.
Creative Commons License 4.0

Povezani članci

Zdravstvena zaštita (2012)
Izloženost zagađenom vazduhu - značaj ispitivanja za zdravstvenu zaštitu
Nikolić Maja, i dr.

Timočki medicinski glasnik (2016)
Navike u ishrani starih ljudi u Zaječaru i Vranju
Mihajlović Nataša, i dr.

Zdravstvena zaštita (2011)
Aerozagađenje i hronična opstruktivna bolest pluća
Milutinović Suzana, i dr.

prikaži sve [8]