Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:25
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:18

Sadržaj

članak: 2 od 78  
Back povratak na rezultate
2020, vol. 9, br. 1, str. 1-26
Satira i socijalna kritika u delu Ubejda Zakanija
Centar za religijske nauke "Kom", Grupa za religijsku civilizaciju, Beograd

e-adresam.halilovic@centarkom.rs
Ključne reči: Ubejd Zakani; satira; književnost; Islam; poezija; socijalna misao; društvo; kritika
Sažetak
O socijalnim problemima moguće je govoriti na različite načine. Jednom je u pitanju filozofsko tumačenje suštine problema, drugi put je posredi istorijsko razmatranje porekla problema, treći put je reč o sociološkom analiziranju odnosa između problema i razvoja odnosno dekadencije društvenog života. No, sve to spada u naučnu metodu socijalnog istraživanja kada nastojimo da analizi i rešavanju problema pristupimo tako što problem doživljavamo kao pojavu s određenim karakteristikama i svojstvima. No, postoji i način kada želimo samo da ukažemo na problem, da ljudima skrenemo pažnju na njegovu štetnost, da ih podsetimo da su se dobrim delom privikli na njega, do mere da ga više i ne primećuju iako je njegova štetnost još uvek očigledna, možda čak više nego ikada ranije. To je upravo metoda za koju se opredeljuju pojedini književnici, satiričari. Oni NAM nude karikaturnu sliku socijalnog stanja jer veruju da ćemo se jedino tako trgnuti i uvideti koliko smo bili nesvesni i nesavesni spram određenih štetnih okolnosti u kojima živimo i vaspitavamo svoju decu i buduće generacije. Satiričari vrlo često ne nude nikakvo konkretno rešenje jer to im i nije namera. Njihova metoda nije naučna da bismo od njih očekivali analizu problema pa zatim i predlog rešenja. Njihova namera je isključivo da prodrmaju članove svoje zajednice, da ih probude iz sna u koji su zapali i da ih podstreknu da nešto preduzmu. I ništa više od toga. U ovom radu nastojaćemo da, na primeru verovatno najvećeg satiričara u istoriji islama Ubejda Zakanija, ispratimo do koje mere je satirična misao mogla da bude korisna u periodu nakon što su Mongoli zauzeli gotovo sve predele muslimanske teritorije.
Reference
Anvari, H. (2000) Tehran: Abed
Babaei, H. (2013) Unity and identity after Ashura in Islamic history. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 2, br. 1, str. 97-111
Bakeri, B., Masudi, S. (2011) Tahlil-e basamadi-je nakd-e eđtemai dar asar-e Ubejd Zakani. Pažuhešha-je adabi, 8 (3/4): 9-32
Bakerzade, B. (1996) Ubejd Zakani, latifepardaz va tanzavar-e bozorg-e Iran. Tehran: Aškan
Gani, K. (2010) Tarih-e asr-e Hafez va tarih-e tasavof dar eslam. Tehran: Zovar
Hakimazar, M. (2015) Ta'amoli dar mohtava-je eđtemai-je tanz-e Ubejd. Pažuhešha-je nakd-e adabi va sabkšenasi, 11 (2): 97-121
Halabi, A.A. (1998) Tarih-e tanz va šuhtab'i dar Iran va đahan-e eslam. Tehran: Bahbahani
Halabi, A.A. (2005) Zakani-name. Tehran: Zovar
Halekirad, H. (1996) Ket'e va ket'esoraji dar še'r-e farsi. Tehran: Elmi va farhangi
Halilović, M. (2017) Vapaj naja - analiza socijalne misli Mevlane Rumija. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 6, br. 3, str. 1-30
Halilović, M. (2019) Islam i sociologija religije. Beograd: Centar za religijske nauke 'Kom'
Halilović, M. (2017) Socijalna kritika u delima Sadija Širazija. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 6, br. 2, str. 19-48
Jusefi, G.H. (1976) Didari ba ahl-e kalam. Mašhad: Univerzitet 'Ferdousi'
Kulejni, A.D.M. (1988) Usul al-Kafi. Tehran: Eslamije
Mahdžub, M.D. (1994) Barresi-je asar-e Ubejd Zakani: Arzjabi-je Latajef. Iranšenasi, 6 (4): 795-816
Matar, A. (2001) al-A'mal aš-ši'rija al-kamila. London
Mohtari, K., Sepehrinija, Đ., Đoukar, S. (2013) Tanz-e sijasi-eđtemai dar andišeha-je Ubejd Zakani va Ahmed Matar. Kavošname-je adabijat-e tatbiki, 3 (4): 121-146
Mubarak, A. (2016) Democracy from Islamic law perspective. Kom : časopis za religijske nauke, vol. 5, br. 3, str. 1-18
Popović, T. (2007) Rečnik književnih termina. Beograd: Logos Art
Sprachman, P. (1979) Ubejd Zakani, latifepardaz va tanzavar-e bozorg-e Iran. Ajande, 5 (4/5): 224-237
Sprachman, P. (1984) Aklaq-al-ashraf. u: Encyclopaedia Iranica, http://iranica.com/articles/aklaq-al-asraf-the-ethics-of-the-aristocracy-a-satire-composed-in-740-1340-41-the-most-important-work-of-obayd-zakani (pristupljeno 10. januara 2020)
Valij, V. (2000) Mađmue-maqalat-e avalin seminar-e tarihi-je hođum-e Mogol be Iran va pajamadha-je an. Tehran: Univerzitet 'Šehid Behešti
Velajati, A.A. (2016) Istorija kulture i civilizacije islama i Irana. Beograd: Centar za religijske nauke 'Kom', preveo s persijskog jezika Muamer Halilović
Zakani, U. (2004) Ta'rifat, Sad pand, Navadir al-amsal. Tehran: Asatir, priredio, korigovao i delimično preveo Ali Asgar Halabi
Zakani, U. (2000) Kolijat. Tehran: Zovar, priredio i delove s arapskog jezika preveo Parviz Atabaki
Zakani, U. (2001) Gozide-je resale-je Delgoša. Tehran: Rouzane, prir. Ebrahim Nabavi
Zakani, U. (1995) Ahlak al-ašraf. Tehran: Asatir, prir. Ali Asgar Halabi
Zakani, U. (1999) Kolijat. New York: Bibliotheca Persica Press, prir. Mohamad Džafar Mahdžub
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/kom2001001H
objavljen u SCIndeksu: 13.09.2020.
Creative Commons License 4.0