Jedan od najvećih izazova koji stoje pred svakim ustavotvorcem jeste odabir odgovarajućih oblika države - oblika vladavine, političkog poretka, državnog uređenja i državne vlasti. Pri tom je od izuzetne važnosti kompatibilnost koju su različiti oblici međusobno pokazali u praksi, jer od toga umnogome zavisi efikasnost konkretnog ustavnog sistema. Ovaj rad analizira odnos oblika državnog uređenja s oblicima državne vlasti, tačnije, načine na koje se složeno, federalno državno uređenje 'uklapa' s različitim sistemima vlasti - predsedničkim, skupštinskim, parlamentarnim i mešovitim (polupredsedničkim). Posebna pažnja posvećena je razmatranju odnosa sistema vlasti s načelom participacije federalnih jedinica, odnosno pitanju koliko je u kojem sistemu vlasti moguće obezbediti predstavljenost federalnih jedinica u sastavu federalnih političkih vlasti - izvršne i zakonodavne. Analizirana je i efikasnost različitih sistema vlasti, koja je neretko suprotstavljena širokoj participaciji u federaciji. Osim toga, dat je i kratak osvrt na analizu uticaja izbornih i stranačkih sistema na načelo participacije. Na kraju je učinjen pokušaj da se dâ odgovor na pitanje koji je sistem vlasti najkompatibilniji s federalnim državnim uređenjem.

federacija; načelo participacije; predsednički sistem; parlamentarni sistem; federalni bikameralizam