Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 7 od 40  
Back povratak na rezultate
Čitalište
2018, vol. 17, br. 33, str. 16-24
jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
doi:10.19090/cit.2018.33.16-24


Promenada 2030
Univerzitet u Beogradu, Univerzitetska biblioteka 'Svetozar Marković', Beograd

e-adresa: vesnavuksan@gmail.com

Sažetak

S početka 2016. godine svet je počeo da bruji o Agendi 2030, skovanoj u Ujedinjenim nacijama (UN) nekoliko meseci ranije, koju su potpisale 193 zemlje članice. U Srbiju ova priča dospeva pred oči javnosti tek u toku 2018. godine, kada mediji objavljuju kratke priloge sa sastanaka visokih državnih funkcionera i nevladinih organizacija, započinje se sa kampanjama, a portali i društveni mediji vrve od fotografija, snimaka i izveštaja označenih sa #GlobalGoals #Serbia2030 #UN2030. Pre donošenja Agende 2030, predstavnici Međunarodne federacije bibliotečkih udruženja i institucija (IFLA) aktivno i predano su zagovarali za biblioteke u Ujedinjenim nacijama. Nakon tri godine pregovora, IFLA je uspela: biblioteke su postale deo Agende 2030. Sama reč 'biblioteka' se ne nalazi u ovom dokumentu, ali pristup informacijama, kulturno nasleđe i univerzalna pismenost čine njegov sastavni deo. Ovaj rad predstaviće ulogu biblioteka u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, sa posebnim osvrtom na aktivnosti koje su do sada organizovane u Srbiji i mogućnosti za buduće uključivanje biblioteka u nacionalnu agendu razvoja.

Ključne reči