Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:3

Sadržaj

članak: 7 od 107  
Back povratak na rezultate
2020, br. 45, str. 17-29
O mineralizovanoj vodi u Gornjem Striževcu kod Babušnice
Geološki zavod Srbije, Beograd

e-adresabranko.miladinovic@gzs.gov.rs
Ključne reči: mineralizovana voda; Gornji Striževac; hemijski sastav; režim; geneza
Sažetak
Hidrohemijskim ispitivanjima podzemnih voda koje su vršena tokom 2015. i 2016. godine na širem prostoru babušničke kotline, konstatovana je pojava mineralizovane vode u jednom od kopanih bunara u Gornjem Striževcu. U hidrogeološkom pogledu, radi se o ležištu mineralizovane vode koje je formirano u okviru "prve izdanske zone" u kolektoru izgrađenom od peskovito-glinovitih i šljunkovitih sedimenata pliocena (Pl). Voda je blago mineralna (M=1012 mg/l) i po klasifikaciji Alekina pripada hidrokarbonatnoj klasi, kalcijumskoj grupi I tipa (Cl1,01Ca29.8). Po "genetskom dijagramu" (D'Amore, Scandiffio & Panichi, 1983), dominantni sadržaj u vodi imaju joni hidrokarbonata (HCO3-). Osiromašene su sulfatima (SO42-), a sadržaj jona hlorida (Cl) je manji od jona natrijuma (Na+). U katjonskom sastavu, joni kalcijuma (Sa2+) po svojoj vrednosti su iznad zbirnog sadržaja jona natrijuma (Na+) i kalijuma (K+). Uočena je i nestabilnost odnosa u sadržaju između jona natrijuma (Na+) i magnezijuma (Mg2+). Takođe je karakteristično da povremeno dolazi do promene odnosa Sa2+ + Mg2+ ↔ HCO3 iako je hidrokarbonatni jon dominantan u vodi. U celini uzevši, uslovi formiranja mineralne vode u Gornjem Striževcu su vezani za interakciju podzemne vode hidrokarbonatno-kalcijumskog sastava (HCO3-Sa2+) sa geološkom sredinom (vulkanoklastitima otb, pliocenskim sedimentima Pl). Prema obimu ispitivanih parametara, mineralizovanu vodu karakterišu povišene vrednosti za: bor (V), gvožđe (Fe), mangan (Mn). Voda nije ispravna za piće zbog visokih vrednosti nitrita (NO2), amonijum jona (NH4), oksidabilnosti (KMnO4). Radioaktivnost vode je niska.
Reference
Alekin, A.O. (1953) Osnovi gidrohemii. Leningrad: Gidrometeoizdat
D'amore, F., Scandiffio, G., Panichi, C. (1983) Some observations on the chemical classification of ground waters. Geothermics, 12(2-3): 141-148
Dimitrijević, N. (1988) Hidrohemija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet
Kukučka, M., Kukučka, N. (2013) Fizičko-hemijski sastav svetskih prirodnih voda. Beograd: Tehnološko-metalurški fakultet
Miladinović, B. (2018) Osnovna hidrogeološka karta 1:100.000 i Tumač za list Bela Palanka (autorski original-neštampan). Beograd: Fond stručne dokumentacije Geološkog zavoda Srbije
Schoderboeck, L., Mühlegger, S., Losert, A., Gausterer, C., Hornek, R. (2011) Effects assessment: Boron compounds in the aquatic environment. Chemosphere, 82(3): 483-487
Vujisić, T., ur. (1971) Osnovna geološka karta SFRJ i Tumač za list Bela Palanka 1:100.000. Beograd: Savezni geološki zavod
World Health Organization (WHO) (1994) IPCS Environmental Health Criteria 170: Assessing human health risk of chemicals: Derivation of guidance values for health-based exposure limits. Geneva
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: originalan članak
DOI: 10.5937/pirotzbor2045017M
primljen: 17.09.2020.
revidiran: 22.10.2020.
prihvaćen: 26.10.2020.
objavljen u SCIndeksu: 18.11.2020.

Povezani članci

Pirotski zbornik (2019)
Hidrogeološke osobenosti Babušničke (Lužničke) kotline u istočnoj Srbiji
Miladinović Branko, i dr.

Zaštita materijala (2016)
Potencijal korozivnosti aluvijalnih podzemnih voda u slivu Velike Morave
Majkić-Dursun Brankica, i dr.