Ovaj rad daje odgovor na pitanje da li treba prihvatiti koncept da buduća stvar može biti stvar u stvarnopravnom smislu reči, tj. da li može biti objekt stvarnih prava, da li može biti predmet realnog obezbeđenja, da li se može s njom raspolagati (pustiti je u promet), i na kraju da li buduća stvar može biti predmet izvršenja u izvršnom postupku. Analiza pokazuje da je kriza prouzrokovana korona-virusom imala štetne posledice po zdravstvene sisteme evropskih zemalja koji su se našli u kolapsu, kao i po evropsku ekonomiju koja je pretrpela gubitke tokom pandemije.U tim uslovima, određene institucije u RS Makedoniji, kao što su banke, s jedne strane pružaju finansijsku pomoć državnim institucijama, a s druge strane traže pogodnosti koje, na žalost, dovode do urušavanja pravne prirode građanskopravnih instituta. Ovakva dvoličnost zabrinjava teoretičare građanskopravne nauke koji u ovim vanrednim okolnostima apeluje na očuvanje stabilnosti građanskopravnih instituta, kako ne bi došlo do još većih problema u održanju stvarnopravnih sistema i njihovog urušavanja radi zadovoljenja pojedinačnih potreba. Autorke ovog rada analiziraju određene građanskopravne odredbe u makedonskom pravu koje se odnose na buduće stvari u svim sferama stvarno-pravnog sistema (vršenje stvarnih prava na budućoj stvari, realno obezbeđenje na budućoj stvari, promet buduće stvari, i prinudno izvršenje na budućoj stvari). Izvršena kritička analiza ima za cilj da pokaže da se koncept normativnog uređenja buduće stvari ne uklapa u njenu pravnu prirodu kao objekata stvarnih prava.