Metrika članka

  • citati u SCindeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[=>]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0
članak: 4 od 27  
Back povratak na rezultate
Teme
2015, vol. 39, br. 4, str. 1583-1596
jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
objavljeno: 05/03/2016
Kriza demokratije i uticaj korporativnog novinarstva
Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Studijska grupa za žurnalistiku

e-adresa: zoran.jevtovic@filfak.ni.ac.rs

Projekat

Civilno društvo i religija (MPNTR - 179008)

Sažetak

Posmatrajući savremeno globalno društvo, zapažamo dva pojma koja spajaju nacije, religije, ideologije i kulture: kriza i promene. Uočavamo ih svuda oko sebe: najeksplicitnije u ekonomiji i politici, preko bezbednosti i međunarodnog prava, nauke i obrazovanja, do medija i novinarstva. Nove komunikacione tehnologije sa procesima globalizacije, denacionalizacije, desuverenizacije, konglomeracije i korporativizma preoblikovale su izgled planete, izdvajajući proces prikupljanja, selektovanja, oblikovanja i upravljanja informacijama kao jedan od prioritetnih za očuvanje društvene moći. Problem je u činjenici da se nikada veći broj medija širom planete nalazi u vlasništvu svega nekoliko globalnih korporacija. Rastući jaz između bogatih i siromašnih tako se prikriva usmeravanjem i nadzorom informacija koje spektakularnošću, emocijama i senzacijama privlače pažnju recipijenata. Umesto reči u izveštavanjima preovlađuje spinovana slika, dubina razmišljanja se menja manipulacijom i površnošću, dok na mesto analitičnosti stupa propaganda. Građanski odgovorno novinarstvo bi trebalo da je udaljeno od vlada, izvršnih vlasti, zakonodavaca, finansijskih centara, policije, sindikata, crkve... jer je to jedini način da ih nadzire. U suprotnom i samo postaje etablirani deo sistema, služeći interesima ideoloških oligarhija i korporativnog kapitala, čime se i postojanje demokratije dovodi u pitanje.

Ključne reči